Zoe

- Lero Arsen? - Ja sam.

"Slu¾ba sigurnosti Republike Kozilije" - pisalo je na maloj èetvrtastoj legitimaciji, koju je tajni agent brzim pokretom izvukao iz unutra¹njeg d¾epa blejzera, rutinski otvorio i isto tako hitro vratio natrag.

- Ne treba... - spreèi dalje predstavljanje. - Uðite!

Propustio je policajca u dnevnu sobu.

- Oèekivali ste nas? - upita agent obilazeæi prostoriju gipkim koracima. Zavirio je iza zavese u kuhinjski deo i od¹krinuo vrata spavaæe sobe.

- Da! - rekao je. - Oèekivao sam vas.

Èovek iznenada zastade:

- A, za¹to?

- Pa, ne znam... Mislio sam da je kod nas takav obièaj.

- Ili mo¾da imate neèistu savest?

- Imam. Krao sam smokve kad sam bio mali.

Agent nije primetio njegov poku¹aj da bude duhovit.

- Jesmo li sami? - upita.

- Moji su na Trgu.

Sruèio se u njegovu omiljenu fotelju i izvadio izlizani ko¾ni notes. Ovla¾io je ka¾iprst jezikom i polako listao stranice do slova L.

- Lero Arsen... - proèita srièuæi. - Trideset devet godina, istorièar umetnosti, o¾enjen, otac ¾enskog deteta, neka¾njavan, pro¹lost primerna... Jesam li ¹to ispustio?

Ne, ni¹ta.

Èitav njegov ¾ivot stao je u tih nekoliko poni¾avajuæe ¹turih podataka, proèitanih muklim ju¾njaèkim akcentom, koji nije skrivao crnoluèko plemensko poreklo.

- Obave¹teni smo da nameravate u Ameriku?

- Da - reèe - nameravam.

- Razlog?

Agent je odabrao bolji polo¾aj. Smestio se u senku, a Arsenu je prepustio visoku stolicu prema svetlu.

- Napisao sam to u molbi za paso¹! - reèe, ljut na sebe ¹to veæ gubi ¾ivce.

Èitao sam! - preseèe ga agent. - Ali voleo bih da to i lièno èujem!

Na Arsenovom licu titrali su refleksi mora prelomljeni kroz treperave kro¹nje na trgu.

- Iz New Yorka nam je javljeno...

- Ko je javio?

- Na¹ konzul... - kazao je, u¾ivajuæi za¹titu u zvuku te titule van svake sumnje.

- Dalje?

- ... da æe se dvadeset i petog septembra na aukciji kod Parke Berneta...

- Kod koga?

- Kod Parke Berneta; to je amerièka filijala londonskog Sothebya...

- Kako se pi¹e?

Rekao mu je.

- Biæe izlo¾ena na prodaju i jedna slika Valdemara Udinija. Vi, naravno, znate na¹eg najveæeg slikara.

- Kako se pi¹e? - ponovi agent.

- V-a-l-d-e-m-a-r U-d-i-n-i.

Zapisao je ispla¾enog jezika, te¹ko di¹uæi.

- Dalje?

- Kao kustosu njegove zavièajne galerije, meni je nalo¾eno da uèestvujem na licitaciji i poku¹am da za nas otkupim tu sliku, koja je...

Zastao je u nedoumici.

- Koja je, ¹ta?

Kako da objasni jednom tajnom agentu èoveku od ovoga sveta, da se radi o, mo¾da, kljuènom platnu nesreænog Valdemara, portretu "Devojèice sa lutkom" iz 1942. - njegove najplodnije godine, koja nosi sva obele¾ja blistavog stila: prozraènost namaza, virtuozan, ne¾an crte¾ koji i¹èezava i izranja iz sfumata poput kozilijanskih reka ponornica, uvek drukèiji, uvek sve¾ i neponovljiv? U toj njegovoj fazi najprisutniji je naèin na koji je veliki majstor sme¹tao figure pod okrilje tame zasenjenih enterijera, ¹to sve njegove likove i oblike obavija sumrakom punim nagove¹taja.

Umesto svega, reèe:

- ... od neocenjivog znaèaja za kulturno-istorijsko nasleðe na¹e zemlje.

- Ako sam dobro razumeo - reèe agent - vi smatrate da je ta slika toliko va¾na da se zbog nje mora putovati èak u...

- Ja ne smatram ni¹ta! - prekide ga Arsen. - Drugi smatraju.

- Al' je danas sparina! - uzdahnu èovek, skidajuæi blejzer.

Levo rame bilo mu je sapeto ko¾nim remenjem na kome je visila futrola za slu¾beni pi¹tolj. Hoæe da me zapla¹i, pomisli Arsen! U svetlom septemberskom danu, sa povetarcem koji je iz luke donosio mirise sardela, katrana i borovine, crna futrola revolvera na kai¹evima preko oznojene mrlje pod pazuhom, delovala je poput reza ¾iletom po belom platnu kroz koje se iznenada ukaza pretnja. Pa i pored toga ¹to nije bio kriv ni u kom pogledu (sem mo¾da zbog onoga o èemu je mislio s vremena na vreme), oseæao je da sav drhti, uznemiren prisustvom ovog niskog, trbu¹astog èoveka atletskih pleæa, èije lice krasi uobièajeni tip domaæih brkova, istih onakvih kakve je imao Major Saracen - Otac Nacije.

- Nije vam neprijatno? - upita ga agent.

- Zbog èega?

- Ka¾u da susret sa policijom nije nikada ugodan?

- Pa, vi ste na¹a policija! kazao je. - Ne neèija tuða.

- Drago mi je da tako mislite.

Ustao je iz fotelje i pro¹etao se po sobi.

- Imate lep stan... - reèe.

Arsen je bio ponosan na svoju predostro¾nost. Dva dana ranije sklonio je sa zida reprodukciju Picassove "¾ene koja plaèe", a iz police sa knjigama i¹èezli su Orwellova 1984. (nalazila se na indeksu Kozilije pod brojem tri) i, za svaki sluèaj, Mali princ Antoinea Saint-Exup‚ryja. Na ostrvu, naime, nisu voleli prinèeve i princeze. Podseæali su isuvi¹e na svrgnutu dinastiju Kudelina. Umesto rasplakane ¾ene, sa zida se sada sme¹io Major u padobranskoj uniformi.

- Jeste li sve ovo proèitali? - upita ga agent pokazujuæi na knjige.

- Uglavnom... - reèe.

Pratio je agentovo kru¾no kretanje po svom privatnom ¾ivotu. Kao da ponovo bespomoæno stoji na garnizonskoj pisti iznad otvorenog sanduka sa najintimnijim predmetima, za vreme jedne od bezbroj svakodnevnih smotri. Postrojavali su ih i prozivali po nekoliko puta dnevno, preturali im po stvarima, cerekajuæi se kad bi nai¹li na fotografije ¾ena i devojaka zalepljenih na poklopcu. Èitali im pisma. Izmrvili mu detelinu sa èetiri lista.

Lero Arsen!

Kazano tim redosledom, ime mu je i samom zvuèalo strano. Predstavljalo je samo jedan red na nekom dugaèkom spisku Kozilije, pretvorene u garnizon. Na ovom ostrvu èoveka ni¹ta nije moglo da za¹titi od povremenih prozivki i preturanja po liènim stvarima. Niko tako nije umeo da svede na razumnu meru svoje sinove kao rodna Kozilija! Nekoliko sati èekanja na prozivku, sa suncem na temenu, u stanju je da istopi i najveæe bronzane spomenike.

Bilo mu je veæ dosta tradicionalne kozilijanske podozrivosti, koju je poèeo da intenzivno oseæa veæ onoga èasa kada se po Mimozi proèulo da æe mo¾da putovati u Sjedinjene Dr¾ave. Primetio je to najpre po svom telefonu i onom jedva èujnom "klak", ¹to se pojavljivalo uvek kada podigne slu¹alicu. Negde se ukljuèivao magnetofon. Otvaranje po¹te i ponovno neve¹to lepljenje koverata sa obaveznim otiscima prljavih prstiju ulazilo je takoðe u pripremni deo njegovog putovanja. U nered po fiokama njegovog stola u Galeriji (ludilo u kome je jedino Arsen nazirao neki metod) upetljala se neèija tuða urednost. Nisu se èak ni trudili da prihiju premetaèine. Kozilija je davala na taj naèin do znanja da pazi na svoga sina Lera Arsena. Poseta tajnog agenta iz Slu¾be sigurnosti, nadao se Arsen, poslednji je korak, koji nije te¹ko predvideti u nizu sitnih sluèajnosti.

Agent je ¹umno mokrio u njegovom toaletu.

Kada se izaðe kroz gradske kapije Mimoze i krene krivudavim, uskim putem, ¹to jo¹ od antièkih vremena prati blagi luk Zaliva mazgi, za pola sata pe¹aèenja kroz ¾ivi tunel mimoza i pinija, sti¾e se do tro¹nog samostana posveæenog Benediktu iz Nursije, podignutom sredinom devetog veka. U njemu su pripremani za put oni Kozilijanci koje bi nekada¹nja Republika odredila da je predstavljaju po tuðim zemljama u diplomatiji ili trgovaèkim poslovima. Porodice su ih pratile samo do gradskih vratnica i tu se opra¹tale, mada su pre stvarnog odlaska sa Ostrva provodili obavezno po mesec dana kod benediktinaca.

Kroz prozore æelija mogli su da vide krovove svojih kuæa. Mogli su pratiti isplovljavanje ribarskih èamaca iz gradske luèice, a oni sa o¹trijim vidom èak su raspoznavali koji èamac pripada kojoj porodici, dok su za svoje najbli¾e veæ bili daleko u belom svetu.

Kroz kakvu su tajnu obuku prolazili, nikada niko nije saznao. Oni koji bi mogli da ne¹to ka¾u pouzdanije o tome, veæ su stoleæima mrtvi. U arhivima, pak, nema pisanih tragova o njihovim tajanstvenim pripremama. Mo¾da su bile u pitanju lekcije iz lepog ophoðenja, dvorske etikecije i jezika, sakupljanja korisnih podataka ili makijavelizma - ili su veæ tada uèeni da je Kozilija najbolji od svih moguæih svetova, jedina prava, jedina za koju se vredi ¾rtvovati, varati, podmiæivati, trovati i krijumèariti, uhoditi, nadmudrivati se sa lukavim Mleèanima i sifilistiènim pa¹ama sa Porte... Ko zna?

Prohujali su vekovi, planeta se, zahvaljujuæi nadzvuènim avionskim linijama, smanjila na velièinu pomorand¾e, ali prastari kozilijanski zakon jo¹ je na snazi.

Samo ¹to pripreme za susret sa svetom vi¹e ne obavljaju skromni benediktinci u redovnièkim haljama od valjanog sukna, veæ su njihovu ulogu 1977. preuzeli brkati slu¾benici sigurnosti. Su¹tina je ostala ista.

"Oèekivali ste nas?"

Naravno! Oèekujemo vas poslednjih jedanaest vekova; ¹ta je u tome èudno? Molim vas, preðite na stvar!

- Za¹to si nervozan? - upita ga iznenada agent, zagledav¹i se u njegovu levu nogu, koja je sama od sebe ludaèki odbrojavala neki unutra¹nji ritam. Noga - izdajica!

Dotada¹nji odmereni agentov ton iznenada spade sa njega ko ¹to spada futrola sa podmazanog pi¹tolja. Arsen se jedan trenutak dvoumio da li i on da preðe na ti, ali ipak odluèi da je bolje ostati na vi-poziciji.

- Nije moja ideja da putujem u New York zbog te slike! - kazao je. - Jednostavno, ministar kulture me je odredio da odem tamo i kupim tog Udinija i to je sve! A on je moj direktni pretpostavljeni. Vr¹im svoju du¾nost, ba¹ kao i vi.

Posetilac mu se uneo u lice:

- Za¹to ba¹ tebe?

Osetio je u nozdrvama uvredljivo blizak dah izme¹ane travarice, piva, jeftinog miri¹ljavog ulja za kosu i cigareta "Diplomat", koji samo izabrani Kozilijanci mogu da kupuju u zatvorenim magacinima na specijalne karte.

- Hoæete li da znate za¹to? Zbog toga ¹to sam jedini ja u stanju da razlikujem pravog od la¾nog Udinija...

Agent je najzad pre¹ao na stvar:

- Ne bi mogao da poduèi¹ nekog drugog u tome?

- Mogao bih... - kazao je klateèi se na zadnjim nogama stolice. - Trebalo bi mi samo malo vremena.

Policajac je otvorio penkalo, spremajuæi se da zapi¹e rok.

- Koliko?

- Tridesetak godina - reèe Arsen - pod uslovom da je deèko talentovan i da poène da se bavi slikama veæ od desete godine. Imate li nekoga u vidu?

Èovek je ljutito sklopio notes i zatvorio penkalo. Ustao je iz fotelje, navukao sako i sa rukama na leðima pri¹ao prozoru. Stojeæi iza njega, Arsen je poku¹avao da odgonetne za¹to se na Koziliji putovanje u inostranstvo smatra oduvek velikom privilegijom, a bekstvo najveæim zloèinom?

"Nemamo ba¹ mnogo prednosti nad ostalim narodima," mislio je, "sem klime koja je pravi dar Bo¾ji! Proseèna godi¹nja temperatura 15 stepeni Celzijusa. Veèito proleæe!"

Preko Trga 10. septembra vukla se kolona mesnih ribara. Teglili su na ramenima svoja te¹ka vesla prema luci. U priobalnim ostrvskim gradovima sva vesla su morala da budu predata luèkim vlastima najkasnije do sedam èasova uveèe. Svi vanbrodski motori takoðe. One stacionirane u utrobama brodova, svake veèeri plombirali su do jutra naroèito ovla¹teni slu¾benici kapetanije. Zvali su ih Plombe. Vesla su vraæana izjutra, posle mnogo èekanja, guranja u redu i svakodnevnih svaða. Ova odluka stupila je na snagu jo¹ pre tri godine, kada su bekstva èamcima postala isuvi¹e èesta.

No, ni ovaj prizor nije mogao da pokvari lepotu ranog jesenjeg dana, koji je svako prozorsko staklo pretvarao u bru¹eni dijamant. Sunce je simbolièno izlazilo iza ¹iljastih tornjeva Rezidencije, biv¹eg dvorca Kudelina, podignutog na povi¹enom platou gradske tvrðave. Major Saracen motrio je odozgo na svaki pokret glavnog grada. Poput ra¹irenih krila kakvog grabljivog galeba, Rezidencija se nadnosila centralnom palatom i levim i desnim paviljonom nad Mimozu, pritiskajuæi trg izve¹taèenim pseudorenesansnim stilom sa primesama, ko zna zbog èega, mavarske arhitekture.

Æutali su, oslu¹kujuæi tupi zvon monta¾nih cevi, od kojih su radnici podizali sveèanu tribinu. Sa nje æe 10. septembra Major Saracen, predsednik Vojnog saveta, pratiti paradu elitnih trupa i odr¾ati jedan od svojih uobièajenih govora protiv nevidljivih spoljnih i unutra¹njih neprijatelja. Arsen je znao: Major æe kazati da "oni veæ vekovima vrebaju iz zasede na slobodu na¹eg sreænog, sunèanog Ostrva!"

Nasred Trga, odmah ispred tribine èija se metalna pauæina veæ nazirala, poput stra¹ila u polju, stajao je na jednoj nozi, u pozi barske ptice, gradski ludak, nekada¹nji direktor Informativne agencije Kozilije (I.A.K.), koji je izgubio razum posle duge istrage i sramnog pada. Kad èovek poludi, èak ga i u Mimozi ostavljaju na miru. Ni Vojni savet se nije usuðivao da prekr¹i stari obièaj da ludake i golubove nije dobro ubijati, jer to uvek donosi nesreæu. Arsen je na neki naèin zavideo ludaku. Bio je veæ s one strane.

Radnici namerno tresnu¹e jednu dugaèku cev na kamene ploèe iza njegovih leða, pa zapla¹eni siromah odskakuta na jednoj nozi, lupajuèi krilima.

Ne gledajuæi ga i ne okreæuæi se, agent preko ramena pru¾i Arsenu bez reèi novi ¾uti paso¹.

- Nije trebalo da di¾ete ton... - pre¹ao je ponovo na vi.

- Uvek tako govorim - reèe on.

- Imate li kakve rodbine u Americi?

- Imao sam strica. Umro je.

- Gde je ¾iveo?

- U Chicagu.

- Nikog drugog tamo ne poznajete?

- Nikoga.

- Dobro! - reèe agent. - Izbegavajte susrete sa emigrantima. Oni znaju biti opasni. Klonite se takoðe razgovora o politici.

- Ne bavim se politikom...

- Bavi¹ se ti i te kako! - zare¾a onaj. - I nebavljenje je neko vra¾je bavljenje. Ali, ako te budu pitali o nama, slobodno ka¾i da se ne bavi¹! To æe biti mnogo bolje nego da se u ne¹to upetlja¹.

"A pitaæe te svugde samo tri stvari," kazao mu je pre nedelju dana na Terasi profesor Kuzen, kada ga je obavestio da mo¾da putuje u Ameriku. "Prva stvar: koliko Kozilija ima politièkih zatvorenika? Druga: da li je predsednik Kozilije zaista lud? I treæa: gde je, uop¹te, Kozilija?"

Gledajuæi i dalje kroz prozor, Arsen se upita za¹to nijedan domaæi slikar nije obradio temu horizontalnih vesala, koja presecaju Trg o¹trim senkama.

- Jo¹ ne¹to - unese mu se ponovo agent u lice. - Ne smete ni jednog trenutka zaboraviti da ste odgovorni, ne samo za svoju zemlju veæ i za svoju ¾enu i kæerku, koje ostaju ovde. Pamet u glavu!

Stajali su jedan naspram drugog æuteæi, a onda agent izvadi iz d¾epa upaljaè marke "Ronson" i ¹kljocnu njim dva puta bez uspeha.

- Ako se seti¹ - reèe - donesi mi teèni gas za punjenje. ¹teta ovakvog upaljaèa!

Otpratio ga je do vrata.

- Razume se, o na¹em razgovoru nikome ni reèi!

Tako je najzad oodgonetnuo staru misteriju: ¹ta su radili u benediktinskom samostanu oni davni emisari pre odlaska u svet?

Arsen je odleteo za Atinu dvadeset i èetvrtog septembra ujutru, poluvojnim transporterom domaæe kompanije Aero-Kob. Oko niskih maskiranih hangara za mlazne lovce, ukopanih u zemlju, preteæi su virile cevi protivavionskih baterija. Ostrvo - bodljikavi je¾. Iz zvuènika je krkljao mar¹ vazduhoplovaca Kozilije:

Ponosni èuvari tvoga modrog neba,

Spremni su da ginu, ako treba...

To je bilo Arsenovo prvo putovanje u svet posle sedamnaest godina. Poslednji put bio je u Veneciji na kongresu istorièara umetnosti Mediterana, i ponekad je sanjao da pije kafu na Trgu svetog Marka kod "Florijana". Otkako je Major Saracen do¹ao na vlast, retko je ko dolazio na Koziliju, a jo¹ reðe odlazio iz nje. Major je najpre proterao britanske hipike, pod optu¾bom da raznose drogu i va¹ke, a zatim je sasvim ukinuo turizam, da bi "spasao kozilijanski mentalitet od prostituisanja". Hoteli su, uglavnom, pretvoreni u magacine, osim vile "Belvedere" gde stanuju inostrani dopisnici i ono malo diplomata ¹to se zadr¾alo na Koziliji. Od nekada èuvenih pla¾a u Mimozi napravljeni su sabirni centri za prikupljanje ptièijeg izmeta. Na svom zimskom putovanju prema Jugu, naime, milioni ptica selica sleæu na obale ostrva. Njihov speèeni izmet, bogat mineralima, glavni je izvozni artikal zemlje.

"Mi ¾ivimo izvozeæi svoja govna!" - kazao je jedanput profesor Kuzen na Terasi.

Da Kozilija izvozi i druge stvari, Arsen se uverio èim je zakoraèio u avion. U transporteru-hladnjaèi, koji je za sada predstavljao jedinu vezu ostrva sa svetom, temperatura se spustila ispod nule. Sedi¹ta za putnike su izbaèena, a umesto njih, du¾ èitavog trupa, visile su koze obe¹ene za stra¹nje noge o nizove mesarskih kuka. Po patosu ove leteæe klanice, zgru¹ena krv lepila se za ðonove.

Razmièuæi ledena trupla skorene dlake, probijao se s mukom prema ¹est preostalih sedi¹ta. U potiljak su mu buljile izvrnute i razrogaèene kozje oèi, koje kao da su u nekoj dijaboliènoj igri dubile na glavama.

Odeven u lako jesenje odelo, Arsen se tresao od hladnoæe i u¾asa u krilatom fri¾ideru. Pored njega i mrtvih ¾ivotinja, za Atinu je letelo jo¹ samo pet putnika. Po¹to su, verovatno, èe¹æe putovali sa Kozilije, odnekud su nabavili æebad, a jedan od njih, neki poslovan èovek sa samsonajt-torbom u krilu, bio je do brade uvuèen u prozirnu plastiènu vreæu koja ga je ¹titila od hladnoæe.

Dva strana vojna struènjaka oèigledno su se lo¹e oseæala preru¹ena u nova, civilna odela. Zadr¾ali su u pokretima vojnièku odseènost. Pokraj Arsena je sedeo feminizirani kreator pariske modne kuæe za koju su u Mimozi radili pogoni mesne ko¾are. Izraðivali su kapute od kozije ko¾e po njegovim nacrtima. Radna snaga bila je na ostrvu jeftina, a ruèni rad cenjen u Evropi.

Vireæi kroz prozor, okrenut, sreæom, pristani¹noj zgradi, dugaèkoj baraci prekrivenoj maskirnom bojom, Arsen je mogao jo¹ dugo pre poletanja da gleda dve lepr¹ave bele haljine. Okru¾ene sivomaslinastim uniformama komandosa, liæile su na dva za¹titna znaka za ne¾nost. Dve Maje.

- Tatice, ali oni muèe Crnce!

- Pa, ja nisam crn - kazao je. - ©ta hoæe¹ da ti donesem iz Amerike?

- Neæu ni¹ta od njih! - stisla je svoje male pesnice. - Oni nas ne vole...

Kao i ostala deca, njegova mala Maja nosila je na grudima veliki bed¾ sa kojeg je toplo, ali strogo gledao Major daleko u buduænost izabranog Ostrva, u koje su uprte oèi sveta.

Jo¹ èetiri godine delile su je od posveæivanja, kako na Koziliji zovu porodiènu sveèanost uvoðenja dece u tajne odraslih. Kada bude imala dvanaest, sastaæe se, kao sluèajno, na njenom roðendanu èitava porodica. Taènije, onaj njen deo ¹to jo¹ nije sasvim ucenjen ¾ivotom da bi morao verovati propagandi Dr¾avne slu¾be za informacije. Tada æe maloj Maji otac objasniti neke va¾ne stvari, o kojima ne sme da govori u ¹koli. Posvetiæe je u istinu. Od tog trenutka, nauèiæe da æuti kad treba. Da se pretvara dok aplaudira. Da bude strpljiva i da èeka. Nauèiæe jo¹ da jedna velika zemlja nije najbolji prijatelj kozilijanskog naroda i da su mnogi sinovi Ostrva uzauvek i¹èezli u njenim nepreglednim pustarama. Saznaæe, najzad, ko su zaista izdajnici, a ko rodoljubi. Biæe joj ukratko isprièana prava istorija kozilijanskog naroda, od vremena kada se njeno pleme zavadilo sa starim Grcima i doplovilo na èunovima do Ostrva, pa sve do vladavine Majora Saracena.

Mada potpuno nepoznat savremenim etnolozima, tajni kozilijanski obièaj posveæivanja postao je veæ odavno najva¾nija sveèanost svake porodice. Posle tog æina, ukuæani su mogli slobodnije da di¹u i govore pod svojim krovom, bez straha da æe ih mali¹ani prijaviti uèiteljima i vaspitaèima. Ovi su ih, opet, navikavali da svakog jutra u naroèito odreðene sveske, "sva¹tare", upi¹u svaku sumnjivu reè koju èuju od roditelja. Novi kozilijanski moral, star sedamnaest godina, smatrao je, naime, "la¾nim drugarstvom" skrivanje tuðih tajni. Deca su prijavljivala svoje male susede kada bi im ¹aputali na èasu, i zato bila pohvaljivana.

Dvanaest godina smatrano je na Koziliji dovoljnom zrelo¹æu da se otpoène dvostruki ¾ivot.

Mala Maja imala je tek osam.

Ispod ve¹tiæijeg krila koje je podrhtavalo pod naletima maestrala, Arsen uskoro ugleda ogromnu isko¹enu ploèu Mediterana i vinograde svog ostrva, oko koga su, poput zelenih buba, patrolirali vojni brodovi, ostavljajuæi za sobom dugaèke bele pruge. Kozilija - prirodni nosaè aviona!

Sve vreme leta do Atine, kozja tela su se tupo sudarala, kad god bi se avion nakrenuo. Oslu¹kivao je te mukle udarce i èegrtanje mesarskih lanaca. Na atinski aerodrom, na kome se topila asfaltna pista od vruæine, iza¹ao je polusmrznut i okrvavljen. Poku¹ao je da ovla¾enom maramicom skine krvave mrlje, i na tim mestima njegovog tamnog odela ostale su bledoru¾ièaste fleke.

Grci, sa kojima je Arsenova zemlja, posle poznatog ribarskog rata iz 1971, odr¾avala samo najnu¾nije diplomatske odnose na nivou otpravnika poslova, rasparali su mu dletima postavu novog kofera. Bio je ponosan na taj kovèeg. Nabavili su mu ga preko veza, naroèito za ovo putovanje, u diplomatskom magacinu. Carinici su se podrugljivo sme¹kali dok je trpao natrag oskrnavljene stvari.

Morao je da èeka oko dva i po sata na sletanje PAN-AM ovog Boeinga-747 na atinski aerodrom. Razgledao je kao opèinjen djuti-fri-¹op po kome se razlivao diskretni sirtaki. Zbunio ga je taj ¹aroliki, opu¹teni narod, ¹to èakrlja na svim jezicima, opija se za pultovima barova, kupuje cigarete, piæa, zlato i mirise, kao da su besplatni, u ovoj riznici zatrpanoj blagostanjem jedne druge civilizacije.

Naruèio je dvostruku espreso-kafu u sneku, ali kad je u¾urbanom momku iza pulta ponudio kozilijanske lire, ovaj ih sa gaðenjem odgurnu kao da su ku¾ne, i poèe histerièno da nabraja valutu koju prima: dolari, drahme, marke, funte... Èinilo mu se da ga svi za ¹ankom posmatraju sa prezirom. Izvukao je iz d¾epa èekovnu knji¾icu na deset hiljada dolara i oznojenim prstima poku¹ao da potpi¹e jedan èek. Dali su mu èekovnu knji¾icu u kozilijanskoj Dr¾avnoj banci, radi plaæanja slike Valdemara Udinija. Barmenje odgurnuo èek na sto dolara, objasniv¹i mu da za tako male konzumacije primaju samo ke¹. U¾ivao je, oèigledno, u njegovoj neprilici, koju prekide neki pijani grèki mornar. Platio je Arsenu kafu zajedno sa svojim piæem.

- Nema veze! - kazao je. - Pa, mi smo, i pored svega, prve kom¹ije!

Amerika - koliko obeæanja u toj reèi ¹to Kozilijance prati od najmanjih nogu!

Mada su veæ odavno sve veze prekinute, nema Kozilijanca koji ne zna da na novom kontinentu ¾ivi isto toliko njegovog naroda kao i na Ostrvu. Da govore istim jezikom, uzimaju za ¾ene Kozilijanke i slave iste svece.

Arsen je pripadao onoj vrsti savremenih uroðenika ¹to se jo¹ jedino zadr¾ala u ponekom od dotrajalih mediteranskih gradova, gde sveop¹te tehnièko ludilo jo¹ nije uni¹tilo bajku o malim èoveèuljcima koji sviraju i pevaju u unutra¹njosti radio-aparata. Èesto je i sam, smejuæi se, priznavao da ga jo¹ uvek èudi kako radi telefon, i da mu niko nikada nije uspeo da objasni kako se pojavljuje slika na ekranu televizora!

No, jedna od najveæih misterija za Arsena je oduvek bio avion! Najpre, zbog toga ¹to je veoma retko leteo (mo¾da samo dva ili tri puta u ¾ivotu), a zatim, ¹to mu nikako nije bilo jasno kako uspeva da poleti ne¹to toliko te¹ko. Dok je "d¾ambo" rulao, Arsen se zaista nije nadao da æe ta letilica, golema kao kuæa, sa tri bioskopa, barom i svim onim raskomoæenim narodom u utrobi, uop¹te uspeti da se odlepi od zemlje.

Prvi put je video toliko crnaca na jednom mestu. Divio se eleganciji sa kojom su nosili svoju odeæu smelih boja.

Njegovo tamnomrko odelo u koje je polagao toliko nade, uèini mu se sumornim i jadnim.

Sada æuti i leti iznad okeana, koji sa visine od trinaest hiljada metara izgleda kao beskonaèno modro ni¹tavilo.

Leti zajedno sa danom, a ¹to du¾e leti, sve je svetlije i svetlije. Pilot je rekao da æe, leteæi tako, zaraditi æitavih ¹est èasova ¾ivota vi¹e. ©ta da uèini sa tim zaraðennim vremenom? Kao da ga ionako nema odvi¹e!

Preleteæe za samo osam sati put koji je njegov stric Oliver, neka mu je laka amerièka zemlja, prelazio mesec i po dana u potpalublju nekog ploveæeg groblja. Tra¾io je pogledom taj brod izgubljenih du¹a, ali dole, ispod sebe, video je samo bledu plavièastu izmaglicu.

Znao je: njegov pokojni stric izlazio je po noæi na palubu i zavijao kozilijansku krd¾u u italijanske novine. Gledao je u zvezde, ispod kojih pola veka kasnije elegantno leti njegov sinovac Arsen Lero u ovom leteæem bioskopu, isto onako bespomoæan kao i on.

Mada je prohujalo vi¹e od pola veka, opet su na istom!

Stric Oliver nije znao da pliva - on ne zna da leti.

Spavao je i sanjao Ameriku.

- Hej, ljudi! - probudi ga nazalni pilotov glas. - Evo nas, najzad, kod kuæe!

New York, New York...

- Lero Arsen?

Ponovo prezime, pa tek onda ime! Pri¹ao mu je elegantan èovek koga su sa Kozilijom povezivali jo¹ jedino taèno iskopirani brkovi Majora - Oca Nacije, i brada stara dva dana.

- Savetnik Baro... - predstavio se. - Ja sam iz Konzulata.

- Kako ste me poznali? - upita Arsen.

- Po cipelama - odgovori onaj sa neskrivenim gaðenjem. - I po nogavicama! Kod nas se jo¹ uvek izgleda nose kratke i uske.

Èekajuæi na carinski pregled, èinilo mu se da bi jedanput morao da napi¹e opse¾nu studiju o brkovima svoje domovine. Oni se znatno razlikuju od hajduèkih brèina balkanskih naroda na severu. To nisu ni ufitiljeni, ¹iljati brèiæi … la Amadeo Nazzari njihovih italijanskih suseda. Kozilijanski brkovi kao da izviru iz sane strnjike na bradama. Zaista je pravo èudo kako je savetnik Baro usred New Yorka, gde su svi na aerodromu glatko izbrijani, uspevao da odr¾i bradu staru samo dva dana! Da ne bude ni izbrijan ni zarastao u pravu bradurinu! Uvek samo ta dvodnevna strnjika...

Razmi¹ljao je godinama o tom fenomenu, sve dok mu profesor Kuzen nije otkrio jednostavan razlog: njegovi sunarodnici se briju uveèe, kako bi ujutru mogli da spavaju malo du¾e.

Setio se svog oca i njegovog ritualnog brijanja u kuhinji, gde se naginjao nad malo napuklo ogledalo prislonjeno uz bokal vina, u kome je uvek plutala po koja udavljena muva. Ruènik prebaèen preko kolena! Dok je bio deèak, svake veèeri pred spavanje posmatrao je taj sveèani obred, kao da prisustvuje uvoðenju u svetu mu¹kost.

Pred tamnoputim diplomatom, Arsen se, kao i obièno, oseæao krivim, veæ i zbog toga ¹to je izbrijan i pored èitavog dana letanja. Obrijao se u toaletu aviona, iznad ameriæke obale, umio se i povratio sjaj izga¾enim cipelama, trljajuæi ih o nogavice. Bio je kriv i zbog toga ¹to se razlikuje od svog o¹trobradog crnomanjastog naroda. Put mu je bila svetlija (dar od majke, slovenskog porekla) i nije bio sklon gojenju u èetrdesetim. Taj uobièajeni tip tamnoputih mu¹karaca sa brkovima, kojima je, i pored amerièkog namaza, pripadao savetnik Baro, kao da je imao neki preæutni, tajni naèin sporazumevanja - pripadnost bratstvu u koje nikada nije pripu¹ten, i pored boje svoje kose.

Vozio se kao omamljen od aerodroma Kenneddy do Manhattana iza æutljivih leða savetnikovih. Budeæi se povremeno, ugledao bi zidove oblepljene starim afi¹ima, gomile crnih vreæa sa smeæem, konstrukciju nekog ¹irokog mosta - puste ulice bez prolaznika...

- A sad se po¹teno ispavajte! - kazao mu je savetnik, ostavljajuæi ga u sobi hotela "Paradise" na istoènoj strani 56. ulice. - Tako æete lak¹e savladati vremensku razliku. Sutra ujutru idemo da pogledamo tu sliku. U podne je aukcija.

Spustio je svoju posetnicu pokraj telefona i, okrenuv¹i se na vratima, rekao:

- Ne savetujem vam da izlazite sami iz hotela. Ovo je opasan grad. Zakljuèajte sve tri brave. Ujutru æu doæi po vas...

Tek kada je Baro iza¹ao, razgledao je pa¾ljivije jazbinu u kojoj se na¹ao.

- Zgodno mesto za samoubice! - pomisli i pobe¾e u televizijski ekran, iz koga su kuljale obojene slike.

Prve noæi u New Yorku Arsen nije ni oka sklopio.

Gledao je do zore program, prebacujuæi se izgladnelo s jednoga na drugi kanal, sve dok mu se ne zavrte u glavi od boja, reèi i stvari koje su mu nudile lepe, platinaste ¾ene iz reklama.

Jo¹ se umivao posle brijanja kada mu zazvoni telefon.

Savetnik ga je èekao u holu.

Pola sata kasnije, stajao je u Parke Bernetu pred portretom "Devojèice sa lutkom".

Poðe za tragom razdra¾ujuæe nestrpljivosti koja ga je obuzimala, uèini jo¹ jedan odluèan, dodatni napor da razume mutno oseæanje, renio bi se bezrazlo¾ne, a neute¹ne tuge pred njenim ljupkim licem, i tada shvati da je, u stvari, ovoga èasa siroma¹ni roðak izdaleka koji je stigao da poseti jedno dete predano na staranje strancima u tuðini. Tom detetu je dobro: æuvaju ga i neguju, ima sve ¹to mu je potrebno i ne ¾ali se ni na ¹ta, ali ostaje ipak neizbrisiv utisak da je daleko od svoje porodice i doma, svog malog sirotog mesta na obali jednog posve drugog mora.

Mala Kazilijanka, koja ga je, zbog polo¾aja crnih zenica na sredini beonjaèa (bio je to stari slikarski trik), gledala ma iz kog ugla Arsen posmatrao, kao da je nemo molila da je odvede kuæi. Verovatno bi se slièno oseæao da je nekim èudom ugledao Michelangelov "Poslednji sud" na zidu kakve fabrike u Detroitu! ©ta misle Italijani kad zateknu èempres u nekoj finskoj botanièkoj ba¹ti, ili Laponci kad u rimskom zoolo¹kom vrtu spaze belog medveda na ve¹taèkoj santi leda usred avgusta? Za¹to bi se umetnièka dela razlikovala od ljudi, biljaka i ¾ivotinja, razmi¹ljao je Arsen. I ona imaju svoje korenje u delima koja su im prethodila, i pupoljke iz kojih æe tek nastati nova umetnost onih ¹to dolaze.

Ne govori li, uostalom, tome u prilog i cena slika?

Portret Valdemarove "Devojèice sa lutkom", ovde kod Parke Berneta na Madison aveniji, gde najveæi broj ljudi nije nikada èuo za Koziliju, a kamoli za njeno slikarstvo, vredeo je mnogo manje od lisnatog rama kojim je bio uokviren! Poèetna cena, pisalo je u katalogu, iznosi samo sto osamdeset dolara, dok patinirani muzejski ram, sa mestimiènim tragovima izbledelih zlatnih listiæa, ko¹ta èetiri stotine! U Koziliji, ovo platno jednostavno ne bi imalo cene i ne bi se moglo ni prodavati ni kupovati, jer je va¾an dokaz da je tako mali narod uspeo da, i pored svega, odgoji, podigne i, naravno, kao ¹to je veæ obièaj, unesreæi jedan istanèan duh, koji je bio u stanju da na kraju duge golgote, smelo i prirodno, postavi ljubièasti ton pli¹ane trake na kestenjastu podlogu kose i da èitavu tu slikarsku fugu zavr¹i neoskrnavljenom belinom dokolenica na pozadini hladne umbre. Ru¾ièasta oaza devojèièinih kolena bila je pravo èudo ljupkosti i ve¹tine!

Ovde, u New Yorku, to je samo jedna evropska slika vi¹e! Za¹to bi ih uop¹te zanimalo Udinijevo platno raðeno u zakasnelom maniru neoklasicistièke ¹kole èetrdesetih godina? Jednostavno, bio je to samo jo¹ jedan u nizu bezbroja dokaza o uzaludnim nastojanjima evropskih do¹ljaka da se nekako uklope u novi svet, koji nikada nisu uspeli da shvate niti prihvate do kraja kao svoj. Beznaèajni podatak o proma¹enom artistièkom ¾ivotu i neostvarenoj karijeri, koja, evo, èak i posle smrti autora, jedva dosti¾e cenu od sto osamdeset dolara!

Arsenu se de¹avalo ne¹to prilièno neobja¹njivo! Nije mogao a da ne primeti kako ga prvi put u ¾ivotu ne zanima Valdemarova slikarska kuhinja - èitav niz opsenarskih trikova kori¹tenih da se postigne utisak dubine. Kao da nije ni primeæivao mekotu valera, smenjivanje hladnih i toplih tonova, kompoziciju i Udinijev slikarski rukopis, koji nije prekriven muzejskim sosom od damar-laka; èitave povr¹ine nepokrivenog platna sa vidljivom tesksurom vlakana, gde se jo¹ nazire vi¹e puta brisani i nanovo postavljani crte¾ krejonom - ni¹ta od svega nije mamilo njegov profesionalno dresirani duh! Sve je to i¹èezavalo i gubilo se pred tom èetverogodi¹njom devojèicom i njenim, malo razmaknutim oèima iza kojih se pojavljuje nagove¹taj neke velike usamljenosti i tuge. Bio je prikovan za krhku figurinu u svetloplavoj haljini od pli¹a, koja u svojim crnim lakovanim cipelicama sa srebrnom ¹nalom stoji taèno na ivici sveop¹teg mraka, okrenuta zamiruæoj svetlosti, trenutak pre no ¹to sve prekrije konaèna i neopoziva nesreæa. U njemu se probudi davna, veæ zaboravljena za¹titnièka ne¾nost starijeg brata, koji se uvukao u ve¹tièinu kuæu da izbavi svoju malu sestru.

Sad stoje i gledaju se, a taj susret pun privremenosti i neizvesnosti mo¾e da bude svakog èasa prekinut nailaskom stranih, neprijateljski nastrojenih ljudi. Ne smeju da se dodirnu, ne mogu da govore, nisu u stanju ni¹ta da preduzmu... Izmeðu njih i njihovog rodnog doma je, kao u kakvom ru¾nom snu, ogroman olovni okean, koji treba preleteti ili preplivati; njihov zavièaj je daleko, veoma daleko, a svukud naokolo su ravnodu¹nost, novac i raèun, moæ i opasnosti, carinici, policajci i mrtve koze; hiljadu prepreka kojima su oboje nedorasli. Oèi mu se napuni¹e suzama. Posle ko zna koliko godina, plakao je.

Na tom malom platnu bila je, poput kakve plemenite kore na tek pronaðenom eliksiru veæite ljubavi, kristalizovana pigmentom, lanenim uljem i vremenom, su¹tina onog najboljeg i najdragocenijeg ¹to su njegovo ostrvo i njegov narod umeli da pru¾e istoriji kroz duh i prste svoga izabranika Valdemara Udinija, neka mu je pokoj du¹i! Prema toj dirljivoj i poraznoj lepoti koja opèinjava svakoga ko poseduje kljuèeve ¹ifre, izgledali su potpuno besmisleno, kao ispunjeni slamom i praznim zveketom reèi, i Major i njegov Vojni savet; èitava krivotvorena istorija pisana uvek od onih koji su pobeðivali.

Evo èoveka koji je od poraza umeo da naæini velièanstvenu pobedu!

Evo dela!

- Onda? - dopre odnekud iz daljine unervo¾eni glas savetnika Bara. - Je li stvar prava?

- Prava je.

- Kako znate?

- Znam.

Baro je oèigledno razoèaran. Oèekivao je rendgensku ekspertizu, infracrvene zrake ili (u nedostatku neèeg ozbiljnijeg) bar malo grebuckanja po uglovima portreta, gledanje kroz lupu, makar samo neku od onih zamr¹enih stvari o kojima je èitao u nedeljnom "New York Timesu". Ni¹ta od svega! Ovaj èovek u oèajno skrojenom i uflekanom odelu, koji mu se, inaèe, nije nimalo dopadao jo¹ od prvog trenutka kada ga je ugledao na aerodromu (prepoznao je u njemu dah rodne Kozilije iz koje je imao sreæu da utekne bar na èetiri godine!), do¹ao je, stao pred portret i zaæutao. I sada tvrdi da je slika autentièna, a jedva da je dotakao prstima. I to je sve! Zar je zbog toga morao da putuje èak ovamo i potro¹i tolike dr¾avne pare, da bi samo procedio to svoje "znam"?

- Pogledajte, molim vas, jo¹ jedanput! upozori ga nervozno. - Vi nemate pojma ¹ta su oni u stanju sve da falsifikuju! Od dolara do soka od jabuka!

Arsen ga je gledao sa somnabulnom odsutno¹æu, kao neko ko se jo¹ nije probudio iz sna.

- Prava je - kazao je mirno - znam da je prava.

- Neæete verovati koliko falsifikata kru¾i Amerikom! - demonstrirao je savetnik svoje poznavanje pokvarenog zapadnog sveta. Pouzdajete se samo u svoje oseæanje? Ne, oprostite, bez uvrede, ali je li vama poznato koliko trgovci slikama plaæaju ekspertize, pa se opet de¹ava da im neko podvali!

- Ja nisam trgovac - kazao je Arsen - i zato znam.

Bila mu je sme¹na sumnjièavost savetnikova. Zar bi se ikome isplatilo da potro¹i ceo ¾ivot na savlaðivanje te stra¹ne i mukotrpne ve¹tine da sa takvom lakoæom izraze najslo¾enija oseæanja teskobe, straha i melanholije, da bi mu jedno ovakvo remek-delo zavr¹ilo u Parke Bernetu sa poèetnom cenom od sto osamdeset dolara? Sme¹no!

- Da li postoji neki pouzdaniji naèin? - insistirao je Baro.

- Mo¾emo da upotrebimo Picassovu metodu - predlo¾io je Arsen.

- U èemu se sastoji?

- Prinesite ogledalce usnama portreta: ako se zamagli - pravi je!

Valdemarova devojèica mu namigne:

"Nas dvoje znamo da sam prava!"

Baro preðe æutke preko svega.

Kao i toliki drugi njegovi zemljaci, savetnik, izgleda, nikako nije mogao da se pomiri sa èinjenicom da je najveæi kozilijanski umetnik Valdemar Udini pao na tako niske grane da ga prodaju za bagatelu, kao ¹ezdeset i osmi eksponat na aukciji. Svi na Ostvru su se bili srodili jo¹ od malih nogu sa verovanjem da njegovo ime odjekuje kulturnim svetom; da je jedan od retkih Kozilijanaca koji je uspeo da se nametne Evropi i Americi. E pa, na ¾alost, i Kozilija æe jednoga dana morati da odraste i smogne u sebi dovoljno snage da proguta poraznu istinu: Valdemar Udini u Americi ne znaèi ni¹ta! Taènije, znaèi jo¹ mnogo manje u Evropi, gde je savr¹eno nepoznat. Naravno, majka Kozilija, koja je od svojih sinova i kæeri oèekivala samo da pobeðuju, biæe nezadovoljna kad to sazna, ako uop¹te ikada i pristane da shvati i prizna sebi ne¹to slièno.

Postavlja se samo jedno pitanje: da li je zbog toga ¹to nije priznat ni u Americi ni u Evropi, Valdemar Udini manji umetnik? Ne, nije. Isto je toliko velik kao i u sluèaju da je nekim èudom dobio bronzani spomenik na najprometnijem njujor¹kom skveru.

Velik je, najveæi je sam u sebi. Velik je onima kojima je potreban.

- Onda, ako ste sigurni kao ¹to tvrdite... - gledao je u¾urbano Baro na sat - ostaje nam jo¹ samo da u podne kupimo tu sliku. Ja, sada, na ¾alost, moram da vas ostavim; imam neke obaveze!

Oèigledno, nije imao nikakvih obaveza, ali izbegavao je da odvede svog zemljaka na piæe, jer se od njega oèekivalo da plati raèun. Savetnik je na sve mislio.

- Ostaæu jo¹ malo ovde... - reèe Arsen i vrati se devojèici sa lutkom.

Ali, èarolije je nestalo. Mo¾da zbog toga ¹to je veæ ispraznio sav oseæajni naboj ili ¹to ga je razbio Baro, tek, sa platna ga je posmatrala samo jedna devojèica i ni¹ta vi¹e. Njena su¹tina zatvorila se u sebe poput ¹koljke.

- Ni¹ta ne mari, opet æemo se sresti... - pro¹apta i izaðe iz dvorane gde su bile izlo¾ene slike. Pro¹eta i kroz ostale sale, potpuno nezainteresovan za tepihe, kineske skulpture od ¾ada, rimske medalje i engleske gravure konja i pasa.

Niz Madison aveniju duvao je vetar.

Pojeo je hamburger za pultom nekog malog bara i popio razvodnjenu amerièku kafu. Onda je pu¹io i gledao Ameriku kroz izlog.

Zauzeli su mesta u sedmom redu dvorane.

To je bila prva aukcija kojoj je prisustvovao u ¾ivotu, pa je, naravno, bio uzbuðen. Poku¹avao je da razazna ko je meðu publikom trgovac slikama, ko galerista, ko kolekcionar, a ko obièan radoznalac. Vi¹e od toga ¹arolikog sveta, koji se, oèigledno, veæ dobro poznaje odranije, Arsena je zapanjila brzina i jednostavnost sa kojom se sve de¹ava.

Na maloj pokretnoj pozornici u dnu prostorije, pojavljivalo se platno na slikarskom stalku; licitator bi kazao redni broj dela u katalogu, ime autora i poèetnu cenu, a njegovi pomagaèi su budno motrili publiku i ¹apatom mu prenosili nadmetanje. Arsen nije uspevao ni da dobro pogleda reprodukciju u katalogu, a veæ bi se zaèuo udarac drvenog malja o pult - platno je bilo prodato gotovo bez reèi, jer su se uèesnici licitacije sporazumevali diskretnim znacima; pokretima prstiju, namigivanjem i kimanjem glave. Kru¾na scena bi se okrenula za sto osamdeset stepeni i pred njima bi iskrsla nova slika. Sve se odvijalo u potpunoj ti¹ini.

Kupci su se nadmetali èak i telefonima! Dve lepu¹kaste devojke u diskretnim uniformama kuæe dizale su slu¹alice i prenosile cene voditelju aukcije. Arsenovo romantièno vaspitanje zahtevalo je za nijansu vi¹e po¹tovanja prema majstorima, èija su imena za njega bila svetinja, od ove hladne i korektne poslovnosti.

Mnoga njihova dela prodavana su rekordnom brzinom, bez mnogo cenjkanja i nadmetanja. Nije smeo ni da poèe¹e nos koji ga je iznenada zasvrbeo. Jedan neoprezan pokret prema licu, mislio je, i kupiæu Camillea Corota za pedeset i pet hiljada dolara!

Primetio je nekog debelog, masnog tipa, koji je izuo cipele i neprestano trljao nogu o nogu. Glavni licitator bi uvek najpre pogledao u njegovom pravcu kada bi se pojavila nova slika, na ¹ta bi on samo kimnuo glavom ili jedva podigao dva prsta. Kupovao je remekdela kao da kupuje salatu, bez trunke uzbuðenja ili radosti.

Jean Franèois Raffaelli (1850-1924): "Sunèano ¹etali¹te". Poèetna cena od osam hiljada dolara veoma se brzo pope na petnaest; jedno vreme se obrtala oko te cifre, a onda je pokrenu sa mrtve taèke telefonski duel, koji sumu dotera na dvadeset i èetiri hiljade dolara! Debeljko podi¾e lenjo tri prsta u visini stomaka i Jean Franèois Raffaelli pripade njemu za trideset hiljada.

Reðali su se mali evropski majstori: ¹panac Cordero, Italijan Vittorio Reggianini; Franz Wilhelm Schiertz sa minuciozno slikanim grenlandskim predelom, Henri Fantin Latour - mrtva priroda sa èa¹om... Oti¹la je za ¹est hiljada dolara! Arsen se setio lekcije o Latouru. Zar se tako zavr¹avaju slavni ¾ivotopisi, èija je razdoblja, omeðena va¾nim godinama ¹to oznaèavaju prekretnice u stilu, bubao napamet?

Na ovoj pijaci na Madison aveniji (umalo ne pomisli: stoènoj!), va¾ile su neke sasvim druge vrednosti od onih koje je on poznavao. Kao u nekom ciniènom padoku, smenjivali su se na sceni kod Parke Berneta veliki majstori, ludaci, zanesenjaci, romantièari, lirici udavljeni u alkoholu, danas zaboravljeni slikari a nekada u velikoj modi, bonvivani i tihi sve¹tenici svog zanata... Prohuja¹e u magnovenju njihovi uzaludni ¾ivoti, tragovi koje su ostavili iza sebe - i sve je to ovde imalo svoju ravnodu¹nu cenu, taèno odreðenu kao i za bilo koju drugu robu. Bilo je neèega, za Arsena uvredljivog, u brzini sa kojom su kupovani, jedni u bescenje, drugi precenjeni, ali uvek bez ikakvog drugog merila osim nekog njemu nerazumljivog, trgovaèkog.

Po¹to su glavna dela, za koja je vladalo najveæe zanimanje, bila prodana, dvorana se lagano praznila, a licitacija je sve vi¹e dobijala na brzini. Nastupi serija malih, istoènoevropskih majstora ¾anr-scena: Roman Kochanowsky, A. Wulkow, obojica Poljaci, Adolf Chwala, Èeh...

Arsen je primetio i nekoliko svojih kolega. Bili su to istorièari umetnosti iz Istoène Evrope, koji su, isto kao i on, sedeli pokraj strogih konzularnih èinovnika i poku¹avali da kupe neke, za njih va¾ne slike.

Elegantno se okrenuv¹i na sceni - Arsenu se èinilo, mnogo ljupkije nego iko pre nje - na ¹tafelaju se zaustavi redni broj 68. Portret "Devojèice sa lutkom". Valdemar Udini (1895-1957). Vlasni¹tvo privatnog kolekcionara, New Jersey. Poèetna cena sto osamdeset dolara.

Jo¹ jedanput u oèima devojèice proèita nemi poziv za pomoæ. Poznavala je jedino njega u gomili okorelih skupljaèa i trgovaca kojima je prepu¹tena. Nestade mu vazduha. Ruke su mu se tresle kao pomahnitale. Savetnik Baro, koji je veæ imao iskustva sa licitacijama u Parke Bernetu, gde je nekoliko puta kupovao tepihe i kristal, samo kimnu glavom.

- Prvi put, drugi put, treæi put... - odbrojavao je licitator prelazeæi pogledom preko lica u dvorani.

U tom trenutku, devojka koja je dr¾ala otvorenu slu¹alicu na uhu, dade znak da je neko s druge strane ¾ice popeo cenu na dvesta pedeset dolara.

- Trista! - reèe Baro.

- Trista pedeset... - objavi licitator. - Prvi put, drugi...

Savetnik podi¾e èetiri prsta.

- Pet stotina dolara za "Devojèicu sa lutkom" Valdemara Udinija! - izviknu novu cenu èovek za pultom.

Njihov nevidljivi konkurent, oèigledno, nije ¹krtario. Arsen prestravljeno pogleda savetnika.

- Mo¾da je samo blef? - reèe mirno ovaj.

- Kupi me za Koziliju! - vri¹tala je devojèica sa pozornice. - Ne daj me!

- Sedamsto! - ne izdr¾a Arsen.

- Polako... - ¹apnu mu Baro. - Ne uzbuðujte se...

Devojka pokraj telefona kimnu glavom i licitator objavi da slika u ovom trenutku ko¹ta hiljadu dolara! Debeli èovek se sa zanimanjem okrenu prema Arsenu i Baru. Nije oèekivao da æe nepoznati kozilijanski slikar dostiæi ikada hiljadarku. Ne¹to se, izgleda, de¹ava? Ne¹to u ¹ta nije upuæen.

- Hiljadu dvesta! - reèe tiho savetnik.

Oèekivali su napregnuto odgovor iz bele slu¹alice, ali devojka ne dade nikakav znak. Prekinula je vezu. Protivnik je odustao.

- Kupljeno! - viknu licitator, a Arsen se mogao zakleti da mu se devojèica sa lutkom nasme¹ila u znak zahvalnosti, pre nego ¹to i¹èeze sa pozornice zamenjena "Husarom na konju" Jana van Chelminskog.

Sklopio je oèi i skljokao se bez trunke snage u sebi na tapaciranu stolicu. Savetnik ga je drmusao za rame:

- Hej, je li vam dobro?

- Umalo je nismo izgubili... - promuca i otetura iz Parke Berneta, sudarajuæi se sa kupcima.

Kroz prozor Arsenove sobe na sedmom spratu hotela "Paradise", videlo se ono ¹to Evropljanin obièno zami¹lja i oèekuje od New Yorka: haos nabacanih oblakodera u èijim su podno¾jima, skljokane od starosti, trunule i tavorile niske zgrade. Kao da se neko preterano izraslo èedo d¾inova igralo zidanja grada, pa nasumice reðalo svoje obojene kocke jednu na drugu bez ikakvog smisla, a zatim, oko te sulude graðevine, isplelo gvozdenu èipku po¾arnih stepenica. Za jednog Kozilijanca naviknutog od detinjstva na sklad ostrvskih gradova, koji su jo¹ u petom veku podizani po strogim planovima na temeljima grèkih i rimskih kastruma, pogled kroz hotelski prozor izazivao je ne¹to slièno oseæanju bekstva iz ¹kole urbanistièkih mera. Ovde, u New Yorku, izgleda, sve je moguæe! Uostalom, njega su zaista i podigla deca isterana iz skladnih evropskih gradova - remek-dela.

- Ali ¹ta nas se sve to tièe! - reèe Arsen devojèici sa lutkom, koja ga je gledala prislonjena uz naslon fotelje.

Otkako je stigao sa aukcije, nije izlazio iz sobe osim ¹to se jedanput spustio u hol, gde je nakupovao dovoljno cigareta iz automata, dva sendvièa od pastramija i bocu sevn-apa. Proveo je noæ u bunilu, budeæi se svakih pola sata da popu¹i cigaretu i razgleda svoj njujor¹ki plen. Osvetlio je devojèicu usmerenim mlazem iz male lampe sa noænog ormariæa i nije ju gasio preko noæi, tako da je mogao videti a da ne napu¹ta postelju.

New York ga ni najmanje nije privlaèio. Za njega, koji se poput srednjevekovnog ritera nalazio na krsta¹kom pohodu u zemlji nevernika, bilo je va¾no jedino to da iz tuðih ruku izbavi ovo kozilijansko dete i vrati ga u zavièaj. Vi¹e nije bilo nikoga izmeðu njega i nje - mogao je do mile volje da dodiruje prstima povr¹inu platna i ¾mureæi prati vrhovima jagodica smenjivanje lazurnih povr¹ina i pasti. U tom susretu sa delom majstora kome je posvetio najbolje godine ¾ivota, bilo je skrivenog, taktilnog u¾ivanja, zbog koga po svim muzejima sveta i postoje tablice na kojima pi¹e da je "zabranjeno eksponate dodirivati prstima!"

Znao je da æe "Devojèica sa lutkom" - neosporno, kljuèno Udinijevo delo - uskoro visiti na poèasnom zidu u Zavièajnoj galeriji u Mimozi. Ovo je jedino vreme kad samo njemu pripada.

U deset sati zazvonio je telefon. Savetnik Baro se interesovao kada se vraæa kuæi. Za nekoliko dana, odgovorio je. Kad je veæ u New Yorku, poku¹aæe da sazna ne¹to vi¹e o amerièkom periodu Valdemara Udinija. Imao je nameru da pronaðe kuæu u kojoj je slikar proveo svoje poslednje dane, a i da fotografi¹e njegov grob.

- Ako vam ne¹to zatreba - ponudio se savetnik - mo¾ete slobodno da mi se javite od devet do pet, na Konzulat. Sliku obavezno stavite u hotelski sef, jer njujor¹ki hoteli nisu sigurni... Sve su to sami gangsteri. ©to èovek ovde du¾e ¾ivi...

Bio je u kupatilu i brijao se kad telefon ponovo zazvoni. Osim predstavnika svoje domovine sa kojim je maloèas razgovarao, Arsen nije imao drugih poznanika u New Yorku. Sigurno je pogre¹io telefonista na centrali, pomisli di¾uæi slu¹alicu.

Ali nije bila gre¹ka. S druge strane ¾ice dopirao je melodièan ¾enski glas, koji je pitao da li mo¾e razgovarati sa èovekom koji je juèe kod Parke Berneta kupio Udinijev portret "Devojèice sa lutkom"?

- O èemu se radi? - upita Arsen.

- Morala bih da se naðem sa vama, lièno - kazala je ¾ena. - Mo¾ete li da odvojite za mene pet minuta?

Zateèen njenim glasom, u kome je bilo tihe molbe i mazne boleæivosti, ali i navike da joj se ispunjavaju sve ¾elje, Arsen pristade i pokaja se istog trena, ali bilo je veæ kasno. Dogovorili su se da se naðu u holu njegovog hotela za pola sata.

Pitao se ko je, i ¹ta hoæe od njega? Ipak, oèekivao je sa nestrpljenjem. Njen glas, naime, jo¹ mu je kolao po dubini u¹ne ¹koljke, golicajuæi radoznalost.

Zaboravili su samo da se dogovore kako æe se prepoznati!

Narednih pola sata Arsen je u svakoj lepoj ¾eni koja bi iza¹la iz okretnih vrata oèekivao damu sa kojom je razgovarao telefonom.

Po¹la je pravo ka njemu, kao da se oduvek poznaju. Sa njom je u plesnivi lobi uleteo i pramen vetra i na tren pokrenuo ustajali vazduh izmeðu pra¹njavih tepiha i brokatnih tapeta natopljenih nikotinom bezbrojnih generacija hotelskih pu¹aèa. Spustio se sa visoke barske stolice i stao pred nju. Gledala ga je krupnim, malo razmaknutim oèima, boje najtamnijih borovnica. U prvom trenutku Arsen nije ni primetio ni¹ta drugo na njoj osim tih vla¾nih oèiju, koje su pozivale da se prema njihovoj vlasnici bude dobar i pa¾ljiv. Izazivale su slutnju ranih zaljubljenosti, od kojih se veæ odavno bio potpuno izleèio.

- To sam ja - reèe.

- Znam - kazala je.

- Kako?

- Ne znam...

Pripadala je onoj vrsti sreænih, minijaturnih osobica, kojima je nemoguæe taèno odrediti godine. Pod izvesnim osvetljenjem mogla je da proðe kao neko ko ima dvadeset i pet, mada èovek ne bi pogre¹io kad bi joj dao i deset godina vi¹e.

- Hoæete li me ponuditi kafom?

Onju¹ila je vazduh poput rasne lovaèke keru¹e i kazala da "zaista ne razume ljude koji mogu da stanuju na jednom ovakvom mestu!"

- Za¹to? - upita Arsen.

Nozdrve su joj jo¹ podrhtavale. Lepo skrojene, blede, senzualne usne kao da su pozivale na dug i mek poljubac.

- Tako je nekako zagrobno... - odgovori njegova go¹æa. - Ovo je zgodan hotel za samoubice!

"Otkud zna ¹ta sam pomislio prve noæi?"

- Lep dan! - prekinu ona tu temu, me¹ajuæi nervozno kafu.

- Nisam jo¹ bio napolju.

- Ka¾em to samo radi poèetka konverzacije! - nasmejala se, otkriv¹i niz sitnih belih zuba, ¹to joj ponovo promeni izgled. Menjala se iz èasa u èas.

U njenoj odeæi bilo je neèeg nelogiènog, tako da nikako nije mogao da joj odredi dru¹tveni polo¾aj i poreklo. Preko izlizanog svetloplavog d¾insa, èiji se porub parao i osipao na belim teniskim patikama, navukla je predugaèak mu¹ki d¾emper, za nekoliko brojeva veæi od mere koja bi joj pristajala. I to bi bilo u redu: Arsen bi je po tim oznakama kostima lako svrstao u neku le¾ernu umetnièku profesiju, da se nije ogrnula kratkom vizonskom bundom pro¹aranom prugama, koja je, oèigledno, ko¹tala èitavo bogatstvo. Dodamo li tome ta¹nu od zgu¾vane ko¾e sa pozlaæenom bravom - zabuna je bila potpuna! Izvukla je iz nje paklo francuskih cigareta "Gitanes". Dok je u tipiènom ¾enskastom haosu svoje torbe tra¾ila zagubljeni upaljaè, Arsen baci pogled na debeo sve¾anj novèanica.

- Da preðemo na posao - predlo¾i po¹to pripali cigaretu. - Koliko ste dali za onu sliku? Hiljadu dvesta?

- U pravu ste.

- Ustupite mi je za hiljadu i po, a?

Ponovo je otvorila torbu i pokazala mu novac, osvræuæi se pla¹ljivo naokolo, da neko ne spazi njeno blago.

- Pogledajte - reèe - sve sami ke¹!

- ©ta vam pada na pamet!

- Za¹to? - zaèudi se ona. - ©to se uste¾ete? Ovo je, hvala bogu, zemlja gde sve ima svoju cenu. Free country!

- Nisam odavde - reèe Arsen.

- A odakle ste?

- Sa Kozilije.

Zenice joj se ra¹iri¹e od iznenaðenja:

- Sa Kozilije?

- Da - reèe Arsen - i Udinijev portret za nas apsolutno nema cene! - kazao je za nas! - Na ¾alost, zadocnili ste...

D¾epna Venera je æutala zagledana u okruglo jezerce crne kafe.

- Juèe nisam imala sav novac... - prizna snu¾deno. - Jutros sam prona¹la ostatak.

- Vi ste, znaèi, licitirali preko telefona?

- Da.

- Ne bi vam pomoglo ni da ste imali... - kazao je, ispunjen ponosom ¹to iza njega stoji èitava jedna zemlja - Ostrvo.

- Kako mislite?

- I¹li bismo do kraja, ako treba, pa mo¾da i dalje. Ta slika pripada Koziliji i visiæe tamo, u Udinijevoj galeriji.

- A, tako...

Bilo mu je odjedanput ¾ao te minijaturne ¾ene-djevojèice, ¹to se upustila u neravnopravru bitku sa jednom dr¾avom, koju, evo, sada on predstavlja u New Yorku. Lièila je na razoèarano dete kome su kazali da vrati lutku u raf, jer je preskupa za nju.

Pogledala ga je ispod senke svojih ¹i¹ki, koje su joj nad oèima pravile malu nastre¹nicu.

- Mogla bih da naðem jo¹ ¹esto dolara nastavila je da se pogaða - ako biste me saèekali dan-dva?

Osmehnuo se nadmoæno:

- Ne dolazi u obzir!

- Kazala sam to samo onako... - reèe uzdahnuv¹i. - Za svaki sluèaj. Da me posle ne grize savest da nisam sve poku¹ala. Je li slika kod vas?

- Jeste.

- U ovom hotelu? - upita zabrinuto, kao da je ko doveo dete na mesto koje nije za decu.

- Da.

- Je l' bih mogla da je vidim? - zastala je i dodala mazno: - Molim vas...

Razmi¹ljao je. Èega ima da se pla¹i? Neæe mu je oteti: Jaèi je od nje.

- Za¹to da ne?

Iz malog novèanika ukra¹enog starinskim goblenom izvadlia je tri novèiæa i stavila ih na pult.

- ©ta to radite?

- Za moju kafu... - reèe.

Odgurnuo je rukom njen novac i dao dva dolara barmenu:

- Kod nas u Koziliji to nije obièaj!

Gledala je u vrhove svojih izbledelih patika dok su se peli liftom. Primetio je da joj je kosa i¹arana prvim sedim vlasima.

Spustila se odmah na ivicu zgu¾vane postelje, ne obraæajuæi nikakvu pa¾nju na nered u sobi i oblak dima koji je lebdeo pod tavanicom. Zagledala se u portret. Izmeðu njih dve, kao da se istog èasa stvorio fluid. Arsenu se uèini da niko ne bi mogao da probije te nevidljive niti, pa odustade od ideje da proðe izmeðu ¾ene i devojèice kako bi otvorio prozor da pusti dim napolje.

Æutali su, a kada zausti da je ne¹to zapita, ona ga zaustavi podignutom rukom, pa je ostao da stoji kod vrata, ne znajuæi kako da se pona¹a.

Najzad, njegova go¹æa duboko odahnu;

- Imate li ne¹to ¾estoko? - prenu se, pogledav¹i ga kao da se èudi otkud i on tu.

Nalio joj je u èa¹u dva prsta kozilijanske travarice. Iskapila je u jednom gutljaju.

- ©ta je to? - upita mr¹teæi se.

- Na¹a rakija.

- Ah, to je znaèi to!

Seo je pokraj nje i posmatrao joj o¹tri profil na svetloj osnovi prozora, kao na nekoj medalji koju su sve¾e iskopanu doneli u njegovu galeriju na procenu.

- Neæete se ljutiti ako vas ne¹to upitam? - reèe, sipajuæi novu turu travarice u èa¹e.

- Videæu, kad me budete pitali... - odgovori ona snu¾deno.

- Za¹to vam je toliko stalo ba¹ do ovog portreta?

- Stvarno vas zanima?

- Stvarno.

Kada mu se okrenula, lica su im bila blizu jedno drugom.

- Zato ¹to je to moj portret - reèe.

- Vi ste... - promuca, uporeðujuæi je sa slikom iz koje je devojèica nemo potvrðivala glavom.

Mala dama ponovo zaroni u svoju izgu¾vanu torbu i otuda posle kraæeg traganja, æuteæi, izvuèe posetnicu na kojoj je finom zlatnom kapitalom bilo od¹tampano:

H. R. H. PRINCESS ZOE OF KOZILIJA

"Ako me neko zatekne sa njom u sobi," paralisao ga je strah, "ne gine mi deset godina robije u kozilijanskim kamenolomima! Ljudi su zatvarani i za manje stvari; zbog kakvog pisma ili èak samo razglednice iz inostranstva. U mnogim sluèajevima, bila je dovoljna i reèenica da su ljudi zatvarani i za manje stvari; zbog kakvog pisma ili èak samo razglednice iz inostranstva, pa da èoveka pojede pomrèina..."

A on je, veæ drugog dana boravka u New Yorku, uspeo da ostane sam u hotelskoj sobi sa jednom pravom princezom Kudelin, na nesreæu princezom svoje sopstvene zemlje u izgnanstvu, èijoj je porodici, ukljuèujuæi tu i buduæa pokolenja - praunuke, èukununuke i èukun-èukun-èukununuke bio zauvek zabranjen povratak na kozilijanske obale! U glavi mu se premotavao ubrzani nemi film u kome, zaèudo, on nije bio glavni junak. Video je iseljavanje svoje male porodice iz kuæe na Trgu u Mimozi, prinudni rad u unutra¹njosti Ostrva, gde se skapava od sunèanice i kamene pra¹ine, a i muke kroz koje æe morati da mu proðe kæerka. Video je kako je tuku njeni drugovi iz osnovne ¹kole. Èuo je kako ga bespomoæno zove da joj pomogne, prite¹njena u uglu uèionice, a on ne mo¾e da stigne, jer je na robiji ili u Americi, svejedno.

Ustao je i dva puta zakljuèao vrata.

Stojeæi tako sa jednom rukom na bravi, pogledao je minijaturnu ¾enu ¹to mo¾e da donese nesreæu svakom Kozilijancu koga sretne, a da èak ni¹ta i ne uèini - samo da postoji! Poluispru¾ena na njegovoj postelji, bila je potpuno nesvesna opasnosti u koju ga je gurnula. Razgledala je svoje detinjstvo na Udinijevom portretu, a blaga tuga senèila joj je sfumatom uglove usana i isturene jagodice.

Zurio je u njenu posetnicu koju je jo¹ dr¾ao u ruci, ne znajuæi ¹ta da uèini sa njom.

- Dajte mi to! - zatra¾i princeza, i on joj je pru¾i.

Precrtala je energièno perom H.R.H. PRINCESS, a zatim i ostatak - OF KOZILIJA, tako da na posetnici ostade samo njeno ime: ZOE.

Vratila mu je vizit-kartu, podvila noge pod sebe i podnimila bradu rukama.

Vreme je iznenada stalo.

Ma kakav pokret napravila, ma kako bila odevena, i ma koliko se preru¹avala, ma gde da se nalazila, princeza Zoe je svuda i u svakom èasu kosila na svom bledom licu beleg duge kraljevske loze, ¹to vuèe poreklo iz magle legendi i predanja, punih ratova, ubistava, pokolja, zavera, trovanja i prevrata, nasilja i izdajstava - ludi plamen plahovitog karaktera Kudelina, ¹to je menjao istoriju i geografske karte, pomerajuæi svojom strasnom pohlepom i gramzivo¹æu, kraljevski nezaja¾ljivom megalomanijom, granice poseda u krvi i dimu.

I sada, dok je prekr¹tenih nogu, podnimljena, sedela na le¾aju jedne bezliène hotelske sobe, mirno i pomalo utuèeno, ispod tog prividnog spokojstva svetlucao je ¾ar nekog davnog po¾ara pod pepelom duge dekadencije istrulelog porodiènog stabla.

"Oni se veæ raðaju pora¾eni i u izgnanstvu..." - pomisli Arsen.

I u izlizanim farmerkama i ¹irokom, razvuèenom d¾emperu, Zoe je zadr¾avala ne¹to od kraljevske mirnoæe. Kao da je bila ogrnuta nevidljivim pla¹tom neke izdvojenosti iz puka. Nije sluèajno pomislio na staru kozilijansku medalju! Tu istu o¹tru siluetu visokih jagodica i malo povijenog nosa, sliènog ranim grèkim skulpturama, Arsen je sretao na starom kozilijanskom novcu. Njena prabaka, Zoe II, koja se zakaluðerila i postala svetica, njena baka - Teodora, èuvena zbog orgija sa konjièkim oficirima; njena majka, ubijena u atentatu 1940. namenjenom njenom ocu, kralju Kozilije, Nikolasu Kudelinu Èetvrtom - imale su taj isti, ponosni i odsutni aristokratski izraz, pun skrivene èe¾nje za ljubavlju.

Bila je princeza - jedan od poslednjih izdanaka veæ izumrle ljudske vrste; sluèajno pre¾iveli primerak u doba sveop¹te proseènosti i demokratske konfekcije.

Arsen se oseæao kao arheolog koji je iznenada, na nekoj pla¾i za vreme letovanja, ugledao dinosaurusa kako izlazi iz mora.

- U kom ste znaku roðeni?

- Riba - reèe Arsen.

- Znala sam - kazala je princeza - i ja sam riba.

- Nije pitanje za jednu damu - reèe Arsen. - Ali, koje godine?

- Trideset osme - reèe princeza. - A vi?

- Trideset osme.

- U martu?

- Devetog marta - reèe Arsen.

- Oh, bo¾e! - spustila je glavu na njegovo rame i za¾murila, a kada posle nekoliko trenutaka ponovo otvori oèi, ona reèe: - I ja sam roðena devetog marta. U ¹est po podne. Osetila sam to èim sam te ugledala!

Astrolo¹ka privlaènost spoji ih takvom silinom da nisu stigli ni da maknu prstom. Zaboravi¹e potpuno da ih deli kazna; zaboravi¹e ko su - najzad, prona¹li su se na svetu!

Ugledali su u isto vreme prvi put nebo nad Mimozom: princeza iz Rezidencije a Arsen iz skromnog iznajmljenog stana svog oca, profesora klasiènih jezika. Izrasli su im u isto vreme prvi zubi, zaradili su istog leta prve o¾iljke na kolenima, zabrinuli se iste godine zbog prvih sedih. Stara bajka o pastiru i princezi blesnula je tako ponovo jednog vetrovitog njujor¹kog dana u hotelu "Paradise", na obali novog sveta, gde sve ima svoju cenu i gde je sve moguæe opipati i kupiti, u zemlji koja jo¹ nije stigla da pro¾ivi i odboluje svoje prièe iz klasiène starine.

"©ta da radim?" - pomisli, ne primeæujuæi da za ruku dr¾i jednu pravu princezu.

Princeza Zoe (na grèkom, Zoe znaèi ¾ivot) do¹la je na svet posle dvesta pedeset i tri godine vladavine dinastije Kudelina. Njeno roðenje obele¾eno je velikim vatrometom sa platoa ispred Rezidencije. Tom prilikom pirotehnièar iz Barija izgubio je tri prsta i levo oko. Vatromet, koji je dve godine kasnije priredila eskadra italijanskih bojnih brodova, ko¹tao je mnoge Kozilijance i prstiju i glave. Kralj Nikolas Kudelin Èetvrti pobegao je u ¹vajcarsku, u koju je inaèe, jo¹ pre rata, bio izvukao najveæi deo svog privatnog kapitala. Njegov regent, general Drman Sopilo, uspeo je da od pada Italije 1948. jedno vreme zadr¾i prividnu nezavisnost Ostrva, i pored invazionih britanskih trupa koje su ga zaposele 1944. godine, ali ga je zbacila grupa progrèki orijentisanih oficira, koju je predvodio pukovnik Spiros. Kralj je povremeno navraæao u Mimozu. Veæi deo godine provodio je na Azurnoj obali, takmièeæi se u jedrenju. Izmeðu 1947. i 1960. Kozilija je imala ne¹to slièno parlamentarnoj demokratiji - dinastija Kudelina slu¾ila je vi¹e u dekorativne svrhe, radi turista. Pred Rezidencijom se smenjivala slikovito odevena stra¾a, a svakoga dana u sedam po podne pucao je sa tvrðave top. Mno¹tvo usitnjenih graðanskih i seljaèkih stranaka, od kojih ni jedna nije uspevala da privuèe veæinu glasova, dovele su Ostrvo na rub propasti. Ne ka¾e se uzalud: koliko Kozilijanaca - toliko partija! ¹trajkovi, privredne krize, politièka ubistva, kidnapovanja i ucene, diverzije i svakodnevne eksplozije bombi po redakcijama listova, zapretili su graðanskim ratom. Predvodeæi grupu majora iz garnizona na jugu Ostrva u Svetoj Basi, istorijskim mar¹em, Mimozu je zauzeo Major Saracen, inaèe sin siroma¹nog ribara. Kralj je odjedrio svojom jahtom ka grèkim vodama. Ukinut je parlamentarni sistem, a uvedena privremena vladavina Vojnog saveta, koja, evo, traje veæ sedamnaest godina.

Princeza Zoe sa svim tim nije imala nikakve veze, jer je od svoje druge godine ¾ivela u ¹vajcarskoj i Velikoj Britaniji. Sa Kozilijom je jedino vezivala zabrana povratka, koja je obuhvatala èitavu porodicu Kudelina. Povremeno, o nju su se otimale emigrantske partije rasute po svetu, ¾eleæi da pomoæu njenog imena naprave politièki kapital. Odbila je i leve, i desne, i umerene, i radikalne, i plave, i crne, i mlade, i konzervativne. Posle izvesnog vremena digli su ruke od princeze i smatrali je pravom ilustracijom degenerisanja kraljevskih porodica, dr¾eæi da je ni¹ta drugo ne zanima do meðunarodnog d¾et-seta. U rubrici "Zanimljivosti iz sveta", novine su s vremena na vreme objavljivale vesti da se princeza Zoe od Kozilije ponovo udala. Prvi put za automobilskog asa Lea Adama, drugi put za Dominga Menciju - latinoamerièkog milijardera, treæi put za britanskog glumca Montyja Parkera.

Princeza je, èinilo se, potpuno otpisala Koziliju, na koju je podseæala jedino njena titula na posetnici.

Arsen je bio prvi Kozilijanac sa kojim je razgovarala u poslednjih trideset i sedam godina, ne raèunajuæi svoju u¾u porodicu.

Izvukla je ruku iz njegove ¹ake i popravila frizuru pred ogledalom na vratima rasu¹enog ormara.

- Onda, zbogom, du¹o! - mahnu svojoj maloj dvojnici na portretu. Dodirnula je Arsena. Hvala ti ¹to si mi dozvolio da vidim sliku. Ne zna¹ koliko mi je to znaèilo.

Strah od susreta sa princezom kod Arsena zameni panika da je vi¹e nikada neæe videti. Produ¾iti bajku pod svaku cenu, makar za jedan sat, bilo je sve ¹to je ¾eleo tog èasa. Èovek ipak ne sreæe svoju princezu svakog dana! Uostalom, zar nije New York najveæi grad na svetu? Ko æe ga videti sa njom?

- Da ruèamo zajedno? - èuo je sebe kako predla¾e svojoj go¹æi.

Oklevala je. Zatim je izvukla rokovnik iz torbe i pregledala svoje termine:

- O.K. - reèe. - Mogu li da se poslu¾im telefonom?

Dok je, pretvorena u poslovnu la¾ljivicu, veoma brzo i ve¹to odgaðala i preme¹tala svoje obaveze, raskrèujuæi subotnje popodne za dru¾enje sa njim, Arsen se pitao ¹ta da uradi sa dragocenim platnom. Nije mu se ostavljalo u hotelskom sefu - pokazao bi pred princezom oprez nedostojan jednog ovakvog izuzetnog trenutka. Kao da mu èita misli, Zoe predlo¾i da neuokvireno platno sakriju iza velike reprodukcije akvarela Johna Marina, koja je krasila èelni zid sobe. Uèini¹e tako. On je skidao Johna Marina, a ona dr¾ala svoj portret u naruèju. Pogleda jo¹ jedanput sliku izbliza i uzdahnu:

- A ba¹ sam mirno ¾ivela poslednjih meseci... Gde hoæe¹ da ruèamo?

Pripadala je onoj vrsti osoba koje moraju da dodiruju sagovornike kad im se obraæaju, kao da im reèi teku kroz jagodice prstiju, a ne kroz usne.

- Bilo gde - reèe Arsen. - Svejedno mi je.

Princeza se na ulici smanjila na velièinu Palèice. Polo¾io joj je za¹titnièki ruku preko ramena. Kao da je èitava stala u njegov dlan.

Iznenada, on oseti potrebu da je ¹titi.

Ruèali su u gradu, u Houston Streetu kod "Ballata".

Zoe je naruèivala jelo, a Arsen razgledao sumanute plakate Andyja Warhola i Rauschenberga. Nisu lièili ni na ¹ta ¹to je video ranije.

"Ballato" je bio prepun svetlokosog mladog sveta, koji je tek napustio postelje radi subotnjeg "branèa". Posmatrao je sa zavi¹æu sreæne parove ¹to su do pre pola sata vodili ljubav, a sada se raduju doruèku-ruèku i prave planove kako da utucaju poslepodne.

Kako je odjedanput sve postalo jednostavno! Ljubav, sunèana strana ulice preko puta i zidovi od crvene cigle sa kojih se lju¹te stari afi¹i, ¾ivot, sve. Njegova rodna Kozilija izgledala mu je daleko. Video je njene obrise na karti; senka ukletog galeba u letu, pala na modru osnovu Sredozemlja.

U ovo doba dana, u ostrvskim kafanama sede samo mu¹karci. Odeveni su sveèano u bele ko¹ulje i crna odela. Na stolu: obavezna travarica, kozji sir, masline i subotnje izdanje "Glasa Kozilije". Nigde ni jedne ¾ene! One spremaju ruèkove i èekaju mu¾eve da se vrate te¹kim dostojanstvenim korakom, koji govori o tome da su neprikosnovene glave porodice. Deca æe jo¹ sa ulice zavikati: "Otac dolazi!" Tek tada æe baciti pirinaè u kljuèalu supu, da se ne raskuva a da ipak ne ostane suvi¹e tvrd. Gledajuæi njujor¹ku mlade¾ oko sebe, video je subotnju Koziliju na temeljima straha. Deca se pla¹e majki, one dr¹æu pred mu¾evima, ovi se boje svojih oèeva - svi zajedno Majora, koji sve vidi iz svoje rezidencije. Da li je uop¹te moguæe ¾iveti bez straha?

Princeza je za sebe naruèila samo zelenu salatu, a njemu je predlo¾ila da proba omlet specijalitet kuæe. Pili su Bloody Mary, kao i ostali. Gledajuæi je kako gricka listove salate, pomisli da se hrani kao zec. Slu¹ao je kako mu govori o svojim neuspelim poku¹ajima da nabavi bilo ¹ta ¹to je vezivalo za kraljevski pred¾ivot u Koziliji. Makar kakav dokaz da je nekad zaista bila princeza!

Posljednji put, bio je u pitanju jedan plavi tepih iz njene deèije sobe, koju je delila sa bratom, princom Andreasom. On sada ¾ivi u Antibesu, na imanju njihovog oca, ¹to ga je dobio posle parnice protiv nje - roðene sestre! Taj æilimèiæ nije bio nikakav raritet, ni¹ta posebno - dosta èest primerak persijanera za klanjanje u d¾amiji, uostalom, ne ba¹ u sasvim dobrom stanju, a pojavio se na licitaciji kod "Druckmanna" pre pet godina zajedno sa name¹tajem i slikama iz zaostav¹tine njene tetke, koja je umrla u Bostonu.

- Ba¹ sam ¾elela da ga dobijem natrag! - poveravala mu se princeza. - Ta plava boja je, inaèe, prva stvar koje se zaista seæam u ¾ivotu. Verovala sam da æu jednoga dana poleteti na njemu iznad Mimoze...

Veliki okr¹aj kod "Druckmanna" nije mogao da razume niko sem princeze i njenog brata princa Ardreasa. Za tu priliku doleteo je èak sa juga Francuske. Sedeli su, prièala je Zoe, na suprotnim krajevima dvorane i borili se za plavi komad svoga djetinjstva. "Andreas nije lo¹ èovek, samo je slabiæ koga ¾ena tera na sve te stvari, jer obo¾ava novac!" - kazala je princeza. Zbog nje i ne govore jedanaest godina. A na svetu imaju samo jedno drugo! Nikoga vi¹e. Siroti Andreas! Nabijali su, dakle, cenu tepihu koji se prodavao za trideset i pet dolara, a ubrzo, zahvaljujuæi njihovoj tvrdoglavosti, dostigao vrednost od osam hiljada! Niko nije mogao da razume ¹ta to tako vredno nalaze u jednom izlizanom æilimèetu, koji bi u najboljem sluèaju mogao da poslu¾i kao prostirka za psa. Na osam hiljada, Zoe je odustala - nije vi¹e imala ni centa i tako je plavi tepih odleteo na Azurnu obalu. Bila je to pozna osveta brata, kome je, kada su bili mali, samo pokatkad dozvoljavala da posedi na njenom leteæem æilimu.

- Ne znam ¹ta bih sve dala samo da ga imam! - ponovi Zoe. - Mislim da mi se ne bi moglo dogoditi vi¹e ni¹ta ru¾no u New Yorku kad bih samo minut posedela na njemu! Taj sluèaj me je naèeo. Znala sam da neæu dobiti ni svoj portret, ali, shvata¹, morala sam da uèestvujem, da se borim...

Princeza mu je otkrila da ¹to je starija, to èe¹æe misli na Koziliju.

- Èudno? - kazala je. - Nekada bi pro¹lo po dve-tri godine a da i ne pomislim na Ostrvo! Ali, otkako sam pre¹la trideset i petu, mislim na Mimozu svakog dana. ©ta se to de¹ava sa mnom?

Pogledala ga je kao da od njega tra¾i pomoæ za neku nepoznatu, neizleèivu bolest koja je napala:

- Mo¾da sam poèela da starim? Da tra¾im korene? Poreklo? To je tako èudno! Mogu da otputujem bilo gde - samo ne tamo gde sam roðena. Mo¾da ba¹ zbog toga ne prestajem da mislim na Rezidenciju, na sve one duge mraène hodnike, vrt, kuhinje i ¹talu za tatine konje. Ponekad je to zaista neizdr¾ljivo! Pitam se ¹ta tamo imaju protiv mene? Razumem da su sa mojim ocem imali nera¹èi¹æene raèune, ali on je mrtav. ©ta sam im ja kriva? Imala sam samo dve godine kada smo napustili Ostrvo. Pre nekoliko godina napisala sam pismo Vojnom savetu. Molila sam ih da mi dozvole da posetim Mimozu, makar samo izmeðu dva aviona. Nisu mi uop¹te odgovorili...

Arsen se setio uvodnika na prvoj strani "Glasa Kozilije", koji je bio posveæen toj temi i koji je u maglovitim aluzijama govorio o tome kako "propala aristokratija ¾eli da se vrati na Koziliju, gde æe je uvek èekati samo jedan odgovor - ne! Jer, Koziliji, koja danas pliva u prosperitetu, slu¾eæi kao primer narodima na jugu i severu Mediterana, vi¹e nisu potrebne teniske ¹ampionke i nemoralne princeze..." Patetièno intonirani uvodnik na pet stubaca niko u Mimozi nije sasvim razumeo. Nagaðali su danima ¹ta se krije izmeðu redova.

Daleko ostrvo lebdelo je poput prokletstva iznad njihovog stola u "Ballatu", dok su spolja izgledali isto onako sreæni kao i ostali parovi u rano subotnje poslepodne. Arsen je oslu¹kivao veseli ¾agor gostiju. Ponegde bi prsnuo zdrav i sreæan smeh. Jedini su on i Zoe bili tamnokosi. Uèini mu se da sedi meðu ljudima sa neke druge, plave planete. Roðeni od oèeva do¹ljaka, bili su potpuno operisani od nostalgije. Da li bi uop¹te shvatili postojanje nevidljivih spona kojim ih je vezivala daleka Kozilija? Ne bi se iznenadio kad bi ih iznenada stavili pod stakleno zvono i poèeli da izuèavaju kao dva sluèajno preostala bacila iz Starog sveta, koji u sebi nose zarazu staromodnih i prevaziðenih oseæanja, kao ¹to su nostalgija, bezrazlo¾na tuga, inat, èe¾nja za nebesko plavim tepihom za klanjanje iz deèije sobe...

- Zavidim im - kazao je princezi. - Izgledaju sreæno...

- Ne brini se za to! - rekla je. - Svako plaæa neku svoju cenu. Imaju i oni svoje probleme.

- Ipak, èini mi se da se toliko razlikujemo. Strah me je da nas ne nabodu na iglu, kao dve èudne bube, i ne stave u vitrinu...

- Vi¹e mi odgovara da budem leptir!

- Leptiri ¾ive samo jedan dan?

- Ali zato bar lete.

Posle su lutali po Sohou i nasumice ulazili u galerije, kada bi im se ne¹to svidelo kroz izlog. Smejali se ¹a¹avoj izlo¾bi Don Flavina koji je kod "Heiner Friedricha", u potpuno praznoj dvorani golih zidova, postavio samo dve baterije fluorescentnih cevi. ®uta i ljubièasta svetlost me¹ale su se na sredini dvorane i to je bilo sve. Kupovali su luckaste razglednice u nekoj maloj knji¾ari u podrumu. Princeza je kupila srce za Dan Valentina; Arsen - fotografiju iseljenièkog broda ¹to pristaje uz njujor¹ki dok.

Sedeli su u kafeu "Regio" u Bleecker Streetu, okru¾eni decom koju su roditelji izveli u subotnju ¹etnju. Jeli kolaèe sa jagodama i ¹lagom i pisali razglednice. Princeza je poslala sama sebi srce. Arsen je ¾eleo da se javi profesoru Kuzenu, ali bojeæi se da mu ne napravi neprilike, odustao je i iscepao razglednicu.

- Oprostite - reèe stari kelner, kome je Arsen ostavio neuobièajeno visoku napojnicu. Èuo sam da govorite grèki.

- To nije grèki - ispravi ga. - Govorimo kozilijanski.

- Ah, znam - kazao je kelner - Sicilija! Imamo ih dosta ovde u New Yorku, u Maloj Italiji!

- Kozilija! - ponovi Arsen. - Mi smo sa Kozilije.

- Korzika? Zar to nije isto?

- Ne, to je drugo.

- Spelujte mi, molim vas!

- K o-z-i-l-i-j-a.

- Kako sam glup! - lupi se kelner po èelu. - Kozilija, pa da! To je ono ostrvo gde se stalno svaðaju Grci i Turci?

- Mislite, Nikozija?

- Pa da! Nikozija! - bio je sreæan ¹to je najzad uspeo da odredi zemlju svojih gostiju.

- Nikozija je na Kipru! - gubio je Arsen ¾ivce. - A Kozilija je potpuno drugo ostrvo na Mediteranu. Posebna dr¾ava, razumete?

- Mo¾ete li mi ostaviti komad va¹eg novca? - zamoli ga kelner. - Imam zbirku...

Arsen je u d¾epu prona¹ao jednu zaostalu kozilijansku liru sa likom Majora Saracena i poklonio je kelneru. Zauzvrat, ovaj mu napuni d¾ep ¹ibicama kafea "Regio".

"Dolazim sa ostrva koje ne postoji!" - mislio je dok su ¹etali Greenwich Villageom. "Vekovima na njemu ¾ive nepostojeæi ljudi. Ne postoji ni istorija, ni knji¾evnost, ni filozofija ni¹ta! Sve na¹e muke bile su uzaludne, jer mi, u stvari, uop¹te i ne postojimo nigde, sem u na¹oj sopstvenoj visokoj uobrazilji o sebi samima. I ne postoje muèenja kroz koja smo morali da proðemo; ni ljubav koju smo oseæali za svoju domovinu - za najveæi deo ove planete ni¹ta ne postoji ¹to je na¹e."

- Nemoj to uzimati suvi¹e srcu... - te¹ila ga je princeza. - Ja sam se veæ odavno navikla da ne znaju za Koziliju. Uostalom, da li ti zna¹ koji je glavni grad dr¾ave Colorado?

Priznao je da ne zna.

- A Colorado je veæi od Kozilije bar nekoliko puta!

Sve je vi¹e oseæao razliku u vremenu koju nije ¾eleo da prizna New Yorku, smatrajuæi to izvesnom razma¾eno¹æu svetskih putnika. Leteæi na zapad preko okeana, zaradio je ¹est sati. Od uzbuðenja nije spavao veæ dve noæi i dva dana, pa se sada to produ¾eno i neprospavano vreme nakupilo, tra¾eæi svoje. Kapci su mu se lepili od umora i sna, a telo bi mu s vremena na vreme protresla groznica. Èinilo mu se da mu lice gori. Usne su mu bile spr¾ene nikotinom amerièkih cigareta, koje nikada ranije nije pu¹io. Nalazio se u totalnom nesporazumu sa okolinom. Njujor¹ki prizori su se maglili i mutili, kao da je leðima priljubljen uz zavitlani zid smrti, u cirkusu. Spolja gledano, sve je bilo potpuno realno i razumljivo, ali pomereno vreme èinilo je da budan sanja.

U njemu su zavijali ostrvski psi. Èuo je ¹um noæne plime kako preliva kamenu rivu u Mimozi.

- Koliko je sati?

- Pet.

"Dok je njima dan, u meni traje kozilijanska noæ... I biæe uvek tako!"

Po¾eleo je da negde popije jaku duplu kafu, da se rasani.

- Ja æu ti je skuvati! - predlo¾ila mu je princeza. - Imam kod kuæe automat za espreso...

Kazala je da stanuje u blizini, pa su krenuli pe¹ke kroz spletove ulièica Greenwich Villagea. Zapanjilo ga je koliko New York malo lièi na sebe iz filmova! Umesto oblakodera, od kojih se nije videlo nebo i "gde je èovek tako izgubljen i sam kao na samom dnu nekog d¾inovskog kanjona, u kome usred dana gore sijalice." - kako su to lepo opisivali kozilijanski dopisnici, prolazio je pokraj kuæeraka, ne vi¹ih od onih u Mimozi.

Princeza je otkljuèala vrata na jednoj veoma uskoj zgradi, u Charlton Streetu. U¹li su u njen studio, èiji su stra¾nji prozori, od tavanice do patosa, gledali na minijaturni vrt. Nasred vrta raslo je Arsenu nepoznato zimzeleno drvo, ¹iroke, lisnate kro¹nje. Vrt je bio ograðen belim zidom uz koji se peo br¹ljan. Prostorija u kojoj se na¹ao bila je prekrivena èupavim belim sagom, gotovo bez ikakvog name¹taja, osim prostranog francuskog kreveta oko koga su le¾ale gomile knjiga. Izuzimajuæi toaletni stoèiæ sa tri ogledala, zatrpan kozmetikom, i pletenu fotelju od pruæa, u ovoj beloj oazi, èije je prazne zidove ukra¹avao jedino tanki crni krst, sve ostalo ¹to je potrebno za ¾ivot le¾alo je po tepihu. Televizor, gramofon, razbacane ploèe, "New York Times" i dva bela telefona. Beli kineski lampion umesto lustera, bela indijanska asura kojom je prekriven krevet, male bele kamene glave sa Devièanskih ostrva na prozirnom staklenom stolu - sve je, uglavnom, bilo belo, sem princezine tamne kose i oèiju. I sve je u toj sobi odisalo besprekornim ukusom i elegancijom, postignutom, èini se, bez ikakvog posebnog napora.

Samo je ne¹to remetilo ovu istanèanu belu harmoniju! Sa vrha belih zavojitih stepenica spu¹tale su se u kaskadama gomile raznobojnih balona, uznemirenih promajom koju su Arsen i princeza napravili otvoriv¹i vrata.

- Odakle ti? - pitao je Arsen.

Zoe se nasmejala:

- Ne znam... - rekla je. - Kad sam se jutros probudila, zatekla sam punu kadu, gore, u kupatilu! Poèeli su da kuljaju niz stepenice kao ludi... ©ta da radimo s njima?

Baloni su se muvali oko njihovih nogu. Odluèi¹e da ih se re¹e. Zapalili su dve cigarete i poèeli da ih uni¹tavaju ¾arom. Uskoro vi¹e nije bilo ni jednoga.

Princeza je kuvala kafu u maloj èajnoj kuhinji, ¹to je podseæala na brodsku kabinu. Bila je sva opremljena ukradenim stvarima sa putovanja; od pribora za jelo do èa¹a i pepeljara. Arsen je stavio na gramofon Mozartov Koncert za flautu i orkestar u G-duru.

Kada se posle desetak minuta njegova domaæica vratila sa dve prozraène ¹olje, koje je iznutra zapljuskivala kafa a spolja morski talasi nepoznatog kineskog keramièara, on je veæ duboko spavao, sklupèan na belom sagu pokraj gramofona.

Pokrila ga je asurom i gledala kako duboko di¹e, kao deèak izmoren igrom, posle napornog dana. Izgledao joj je tako dirljivo i sme¹no u svom demodiranom mrkom odelu i ¾utim cipelama. Bio bi gotovo lep da se drukèije obuèe! Oseti ne¾nost prema sluèajno pronaðenom vr¹njaku. Zar nije prevalio ogroman put iz starog kraja, èak preko okeana, da bi prona¹ao njen portret i vratio ga u njihovu zajednièku domovinu, iz koje je, na ¾alost, zauvek izbaèena.

Bilo joj je ¾ao da ga budi.

Presvukla se, na¹minkala i iza¹la na prstima iz studija.

Èekale su je veèernje obaveze. Najpre veèera kod "Regine" sa va¾nim ljudima iz "Voguea", a onda otvaranje izlo¾be Sola Lewitta u Muzeju moderne umetnosti.

Konceptualista Sol Lewitt nije izlo¾io ni¹ta ¹to bi makar malo podseæalo na slikarstvo. ©vrljao je obiènom olovkom po neprikosnovenim zidovima Muzeja, meðu kojima se muvao zbunjeni njujor¹ki krug ljubitelja i poznavalaca.

- Vi me podseæate na dete koje uni¹tava sobu svojih roditelja! - kazala je Solu Lewittu, kome su je predstavili.

- Napokon jedna pametna misao veèeras! - odvratio je Lewitt.

Naredna tri dana njena sluèajna opaska kru¾iæe po njujor¹kim salonima.

Usput je uredniku kulinarske rubrike "Harpers Bazaara" izdiktirala tri recepta za dijetalne salate bez posledica, i primila za to èek na dvesta pedeset dolara.

U baru hotela "Carlyle" na Madison aveniji, gde su je odveli neki prijatelji, slu¹ala je kako Marian McPortland venèava debisijevski svetle akorde "Odblesaka na vodi" rasko¹nim d¾ez-varijacijama. Prepustila se svetlucavim slapovima ¹to su izvirali ispod prstiju stare pijanistkinje, prateæi jednim uhom razgovor za stolom. A sve to vreme bila je gotovo sreæna. Kao da je èeka neki dragocen, potpuno bezrazlo¾an poklon.

Nije li tome bio uzrok onaj sanjivi Kozilijanac, kome èak nije zapamtila ni ime?

Obièno je uveèe, pre svojih izlazaka, ostav ljala upaljena sva svetla; pla¹ila se povratka u mrak. Prvi put posle mnogo godina, ona ih je pre polaska pa¾ljivo pogasila. Neko je najzad èeka kod kuæe.

"Krajnje je vreme da nabavim jazavièara," pomisli.

Mozartov adaðo u izvoðenju Jean-Pierrea Rampala - vlati trave na bolesnom vetru vrteo se po ko zna koji put. Zaboravila je da iskljuèi automatski pik-ap.

Njen kozilijanski podanik jo¹ je uvek spavao kao nevina¹ce.

Probudila ga je, po¹to mu je bila pripremila obilatu salatu od mladog gra¹ka sa sitno seckanom ¹unkom i sirom. ¾vakao je poluspavajuæi. Gra¹ak mu se kotrljao sa vilju¹ke.

Nije imala srca da ga izbaci iz kuæe u dva sata posle ponoæi. Ko zna bi li uop¹te umeo da zaustavi taksi u ovo vreme i pronaðe svoj hotel u gornjem gradu? Pla¹ila se da ga samog pu¹ta pod zemlju, u metro.

- Mo¾e¹ spavati ovde... - kazala je posle kraæeg razmi¹ljanja.

- Gde? - upitao je bunovno.

Pokazala mu je svoj ¹iroki krevet i oti¹la da se okupa.

- Sa koje strane spava¹? - doviknuo joj je u kupatilo.

- Sa one gde su telefoni! - odgovorila je kroz dobovanje tu¹a.

Uzeo je zrno gra¹ka iz zdele i stavio ga ispod madraca s njene strane le¾aja.

Kada se spustila iz kupatila na vrhu stepenica, ogrnuta dugom kuænom haljinom od belog frotira (reklamni poklon robne kuæe "Saks" za koju je povremeno radila), on je jo¹ uvek sedeo na ivici postelje u svom nemoguæem odelu.

- Nemam pid¾amu... - priznade kao krivac.

- Spavaj bez nje... - kazala je. - Meni ne smeta. I ja spavam gola.

Arsen se stidljivo uvukao ispod elektriènog pokrivaèa, prekrivenog stotinama leptira.

- Da se dogovorimo? - kazala je princeza. - Ustupam ti polovinu kreveta i ni¹ta vi¹e! Ti si moj veliki brat iz Mimoze i biæe¹ dobar deèko, zar ne? Nadam se da neæe¹ zloupotrebiti poverenje? Ne volim da se rvem u ovo doba... O.K.?

- Ne smem èak ni da poku¹am? - upita je. - Reda radi?

- Ne - kazala je. - Mo¾e¹ da slu¹a¹ svog Mozarta koliko ¾eli¹. Meni ne smeta... Laku noæ!

- Hej! - pozvao je posle izvesnog vremena.

- Mogu li da pu¹im u tvom krevetu?

Ona nije odgovorila. Spavala je duboko.

- Laku noæ, visoèanstvo! - reèe za svaki sluèaj tami po kojoj su lepr¹ali leptirovi.

Ali, pred jutro, do¹lo je do incesta izmeðu novog brata i sestre.

Princeza Zoe, koja nije bila navikla da preko cele noæi deli svoj krevet, odvukla je èitav pokrivaè na svoju stranu, umotav¹i se u njega kao mala mumija. Arsena je probudila hladnoæa jer su spavali pokraj otvorenih prozora. Odmotavajuæi princezu, da nekako doðe do dela pokrivaèa koji mu je pripadao, iznenada otkri njeno toplo, èokoladno telo.

Vodili su ljubav bez reèi i bez poljubaca, dugo i kroz san, u mutnom jutru ¹to je stizalo kroz kro¹nju stabla u vrtu.

- Trebalo je da znam, da se neæe¹ dr¾ati reèi... - prebacila mu je Zoe.

- Da odem?

- Oh, ne! Kako je dobro imati te pokraj sebe ujutru... - uzdahnu, priljubiv¹i se jo¹ èvr¹æe uz njega.

- Koliko sam samo morao da poljubim ¾aba dok tebe nisam sreo!

- Za¹to si ljubio ¾abe?

- Za svaki sluèaj.

- Stvarno?

- Kad god bih uhvatio neku!

- Zbog èega?

- Nikada se ne zna kada æe se jedna ¾aba pretvoriti u princezu!

- Ti si prvi Kozilijanac sa kojim ovo radim! Zna¹ li to?

- Je li ti bilo lepo?

- A tebi? - odgovorila je pitanjem.

- Gorka su mi usta...

Izvukla se iz zagrljaja i uskoro se vratila iz kuhinje, noseæi dve dopola napunjene èa¹e oran¾-d¾usa i fla¹u ¹ampanjca.

Kad je hteo da ispije svoj d¾us, ona ga zaustavi:

- Otvori najpre ¹ampanjac!

Priznao joj je da nikada nije otvorio ni jednu fla¹u ¹ampanjca u ¾ivotu. Video je kako se to radi samo na filmu.

- Eh, ti! - reèe ona.

Uèila ga je strpljivo. Njeni prsti bili su na njegovim, kad je pa¾ljivo odvrtao ¾icu oko grliæa ""D“m Perignona"". Prasak zapu¹aèa, koji umalo ne probi tavanicu, proslavi ovo lenjo jutro, koje je obeæavalo dan pun izle¾avanja i ljubavi, bez ikakvog plana i obaveza.

- Mora¹ se nauèiti da ti zapu¹aè ostane u ruci! - kazala je Zoe. - Inaèe, nikada neæe¹ moæi da se zaposli¹ u nekom boljem restoranu.

Na svetu je bilo veoma malo ljudi koji su spavali sa svojom princezom, mislio je Arsen, ne bez ponosa - a i oni su uglavnom bili pastiri o kojima je pisao Andersen.

"Ja sam prvi istorièar umetnosti kome je to po¹lo za rukom!"

Pili su oran¾-d¾us izme¹an sa ¹ampanjcem - èedan koktel u kome se, kao retko gde, skladno spojilo amerièko oseæanje za zdravlje i lepa bolest trule evropske tradicije.

Ponovo su zaspali nakon ljubavi.

- Dobro jutro, visoèanstvo! - pozdravi je Arsen, kad se probudila u jedanaest sati. - Kako ste spavali noæas?

- Oèajno! - reèe princeza. - Svu noæ sam se okretala tamo-amo. Ne znam ¹ta mi je bilo!

- Zbog èega?

- Ne¹to me ¾uljalo sve vreme...

Prebledeo je. "Princeza na zrnu gra¹ka" bila je, dakle, istinita prièa!

- Znaèi, to je ipak taèno... - promuca.

- ©ta to? - upita naivno princeza.

- Ni¹ta - reèe.

Nikada mu nije otkrila da je kroz od¹krinuta vrata kupatila videla kada je stavio zrno gra¹ka pod njen le¾aj.

Arsen se sutradan preselio kod svoje vr¹njakinje u Charlton Street.

Preneo je tamo i njen portret. Obesili su ga tako da su ga u svakom trenutku mogli videti iz postelje. Fotografisali su ga bezbroj puta pod razlièitim osvetljenjima princezinim polaroidom.

Zatim su slikali jedno drugo bez odeæe i odmah uni¹tavali snimke.

Arsen je voleo da èeka da se iz crnog kvadrata polako pojavi princezino nago telo, odvajajuæi se od tame, kao onog jutra kada je Bog stvarao prvu ¾enu. Najpre bi joj zasvetlele beonjaèe (kao da je najpre radoznalo pogledala u svet u kome æe se naæi), zatim bi joj izronile butine, bedra, pa grudi, pa stomak, a onda bi èitav taj sreæni prizor obavio ljubièasti "Kodakov" sfumato.

Princezin prijatelj u baru "Mags" na Prvoj aveniji, crni pijanista Romaine Brown, poklonio im je pesmu "Prvi put kad nam je to po¹lo za rukom"! Zauzvrat, oni mu plati¹e pivo.

Veæ su dosadili gostima bara, tra¾eæi da im je jo¹ jedanput otpeva. Krigle piva su se reðale na klaviru.

Voleo je da posmatra svoju prijateljicu dok slu¹a Romainea Browna. Primetio je da ima fine, sitne borice oko oèiju. Lièila je na maèku koja èeka, strpljivo podnoseæi breme vremena.

- Hoæu da vodimo ljubav kozilijanski... - naredi mu Zoe. - Uèi me kako se to radi na kozilijanskom!

- U èemu je razlika, visoèanstvo? - pitao je Arsen, dr¾eæi joj dlanove na zaljuljanim bokovima, koji su lagano kru¾ili u ljubavnoj igri.

- Oh - odgovori ona sklopljenih oèiju. - U nekoj posebnoj ne¾nosti...

Dok su se posle odmarali, ona mu ¹apnu u uho da ga se boji.

- Za¹to?

- Proricali su mi ovakav svr¹etak. Govorili su mi da æe se veæ naæi neko ko æe mi najzad doskoèiti. I sama sam znala da æu i ja jedanput stati na ludi kamen!

- Ne ¾elim ti zlo!

- Ali, ono je neizbe¾no! Ti si samo njegov izvr¹ilac.

Voleo je njen elastièni krevet, nalik na ljubavni ring. Le¾eæi nag na leptirima ispod pokrivaèa, uzbudio bi se èim bi vrhovima prstiju dotakao Zoe. Zaboravljao je na New York koji ga èeka. Pretvorio se sav u seksualnu ma¹inu. Vi¹e se nije oblaèio. Princezin studio kao da je bio nabijen erotikom. Èak je i beli, èupavi sag pod njegovim bosim stopalama èinio da mu po¾uda prostruji telom; njeni mirisi koji su pro¾imali sve predmete, takoðe; njen fen za kosu iz koga je strujao uzbudljiv topao vetar, njen frotirski penjoar iz èijih su mu prekratkih rukava sme¹no izvirivale ruke... Èekao je da se vrati iz grada, prateæi rasejano televizijski program. Gledao je prepodnevne kvizove za domaæice, reklame, stare filmove iz kinoteke ili zurio u berzanske izve¹taje kako teku na beskonaènoj vrpci svetleæih brojeva i slova, donoseæi nekim nepoznatim ljudima bogatstva ili bedu. Èinilo mu se da je najveæi broj ovih ljudi i ¾ena iz ekrana naèinjen od plastike. Primetio je jo¹ da u amerièkim filmovima, dramama i serijama najvi¹e igraju automobili i telefoni. Ugasio je ton i gledao samo slike: ako nisu telefonirali, ljudi su onda neprestano vozili svoja dugaèka kola! Kakva razlika od grèkih drama, gde se pojavljuju uvek isti stubovi i stepeni¹ta na trgovima!

Tonuo je u polusan èekajuæi svoju princezu, a kada bi stigla, uzimao je nestrpljivo, ne dozvoliv¹i joj èesto ni da se svuèe do kraja. Ponekad je u¾ivao u perverznom prizoru potpuno odevene ¾ene i nagog mu¹karca u triptihonu ogledala iznad njenog toaletnog stoèiæa. Princeza je obièno ¾murila. Stidela se pona¹anja svoje dvojnice u ogledalima.

Jednog dana, princezi pade na pamet marihuana.

I¹èezla je na nekoliko sati i uveèe se vratila sa desetak tankih, veæ smotanih cigareta kolumbijske trave.

- Zadr¾i ¹to du¾e mo¾e¹ dim u pluæima... - poduèavala ga je.

Arsen je popu¹io prvu, u oèekivanju nirvane koja nije stigla. Suvi¹e je budno motrio na sebe. Posle druge, kada se opustio, dr¾ao je u rukama sve ¾ene na svetu. Zoe se pretvarala u svaku osobu koju bi po¾eleo da ima. Njene razmere su rasle, lice bledelo i rastapalo se, dizala se sa njega bez te¾ine i lebdela bestelesna po studiju, ili bi odjedanput postala prozraèna pa joj je kroz ko¾u mogao da vidi svetleæi kineski lampion.

Èudotvorna trava pomogla im je da se potpuno oslobode stega. Pale su sve ograde, odvrnuti svi osiguraèi za bezbednost.

- Kako se ka¾e ovo na kozilijanskom? pitala je.

- A ovo?

Kazao bi joj.

- A ¹ta sad radimo? - pitala je. - A kako se ka¾e kad ¾elimo u isto vreme? Ka¾i! Ka¾i!

Uèio je svim skarednim reèima svoga maternjeg jezika, koje nije mogla da zna, po¹to je njen kozilijanski ostao konzerviran jo¹ dok je bila mala devojèica. Smejao se njenom tuðin skom izgovoru, kad je ponavljala bezobrazne reèi poput kakve molitve. Razmi¹ljao je pri tom o tome kako i najprostaèkije reèi i reèenice gube vulgarnost ako se izgovore na njen naèin, posebno muklom, bar¹unastom intonacijom. Tra¾io je da mu preprièava ¹ta sve oseæa, dok je pod za¹titom kolumbijske maglene zavese, le¾eæi na le¾ajima, satima ispitivao najskrivenije tajne njenog tela, prodiruæi sve dublje i dublje. Uz nju, ponovo je otkrivao lepotu svog malog jezika èije je granice obuhvatalo Sredozemno more. Shvatio je, najzad, pomoæu ljubavi njegovu osamljenu, tragiènu lepotu, njegova sazvuèja bogata znaèenjima. Bilo je divno voleti se na kozilijanskom u srcu New Yorka, u Charlton Streetu, u naruèju svrgnute princeze.

- Nemoj nikada da prestane¹! Nemoj prestati! Oh, God! Koliko to dugo nisam radila kako valja! Stalno naleæem na neke pedere... Veæ sam pomislila da nema vi¹e pravih mu¹karaca. Da samo zna¹ kako je te¹ko naæi nekog pravog...

Èitave te noæi nisu prestajali da vade najlep¹e i najreðe bludne reèi iz velikog kozilijanskog reènika ljubavi.

Zabavljalo ga je da joj otkriva osetljiva mesta.

- Ka¾i, gde su? - pitao je.

- Pronaði ih sam! - èikala ga je.

Ovde?

- Ne.

- A tu?

- M-m-m-m... Mo¾da, ali ne sasvim...

Otkrio je da se najvi¹e uzbuðuje kada joj ljubi grlo. Ono mesto gde kod devojèica "zeko pije vodu"! Tada se potpuno gubila i propadala u neki slatki ambis, glave zabaèene na jastuk. Èinilo se da zaista umire. Nastavljajuæi da je ljubi u vrat, prelazio je usnama èitavom du¾inom ko¾e, sve do divno oblikovanih kljuènih kostiju; tragao za poreklom te bolne ne¾nosti i najzad otkrio njeno naivno utoèi¹te u onim bezbednim godinama kada je otac ljubio na isto mesto. Tako je povezao pokidane niti u nerazmrsiv èvor: Koziliju i izgubljenog oca, èiju je zamenu tra¾ila èitavog ¾ivota.

Sada je dr¾ao u rukama kao vla¾nu, koprcavu ribu tek izvaðenu iz mre¾e. Vri¹tala je, cvilela i mucala odlomke iskidanih reèenica bez smisla. Znao je - pobedio je princezu!

U izgu¾vanoj postelji, jo¹ vla¾noj od znoja, poljubaca i suza, jo¹ toploj od disanja i vrele ko¾e - na tom najstarijem popri¹tu koje poznaje èoveèanstvo, princeza je dugoj istoriji svoje izumrle loze pridodala jo¹ jednu izgubljenu bitku.

- Da proslavimo to! - kazao je, di¾uæi se pobednièki iz pospanih leptirova, meðu kojima je gotovo bez svesti i bez trunke snage le¾ala sreæna i klonula Zoe. - Ima¹ li jo¹ ¹ampanjca u fri¾ideru?

- Mislim da ga vi¹e nema...

- Ka¾i: "Dajem kraljevstvo za bocu `D“m Perignona'" i dobiæe¹ je!

- Ne mogu da se menjam - rekla je - nemam kraljevstva!

- Tvoj sam podanik! A to je za poèetak sasvim dovoljno.

- Pa i za kraj... - kazala je.

Zoe je patila od opsesije èistih èizama.

U njenom plakaru stajalo je èetrnaest raznobojnih pari, ko¾e usjajene do nemoguæeg. Raspolagala je i neverovatno bogatom kolekcijom somotskih i pli¹anih traka za izvlaèenje onog poslednjeg, visokog sjaja.

- Je li to fobija, ¹ta misli¹? - pitala ga je, sedeæi naga na jastuku sa èizmom i pli¹anom krpom u rukama.

Krala je te trake iz hotela, prodavnica obuæe, a one od naroèito dlakave hartije èak i iz aviona!

Posle ¹etnje po ki¹i, Arsen narednog jutra zateèe svoje cipele besprekorno oèi¹æene pored kreveta. Mada su popili mnogo vina, ipak se seæao da ih je ostavio blatnjave u kupatilu.

- Zna¹ li da si prvi èovek na svetu kome je jedna princeza oèistila cipele? - kazala je, ljubeæi ga u uho.

®eleo je da vidi kako izgleda pravi amerièki mjuzikl i princeza ga je odvela u Teatar Alvin na Broadwayu da gledaju "Annie".

- Gledala sam je èetiri puta... - pohvalila mu se Ark su kupovali program i èokoladu "Annie".

- Za¹to onda ne gledamo ne¹to drugo?

- Hoæu da i ti vidi¹! - rekla je. - Uvek se isplaèem kao kakav kreten!

Prite¹njen u sredini reda izmeðu dve vizonske bunde, udisao je te¹ke i egzotiène mirise njujor¹kih ¾ena, oseæajuæi ponovo ono staro uzbuðenje pre dizanjh zavese, kada je kao dete oèekivao da prisustvuje otkrovenju neke neizrecivo lepe misterije.

Poèela je da grca veæ u prvoj slici, kada je na sceni izronilo sumorno i hladno njujor¹ko jutro 1988. kroz prljava stakla deèijeg siroti¹ta, a neka devojèica neute¹no zajecala u snu tra¾eæi svoju mamu. Zatim je glavna junakinja mjuzikla, Annie, poèela da te¹i rasplakano dete pesmom "Tomorrow". Njihala je u zagrljaju i pevala kako æe veæ mo¾da sutra pronaæi roditelje koji æe je usvojiti.

- Oh, bo¾e, kakva sam budala! - jecala je Zoe. - Dodaj mi, molim te, maramicu!

Izvukao je iz paketiæa u njenoj torbi tri maramice od hartije, a ona mu je zauzvrat ovla¾ila obraz srneæe vrelim poljupcem.

- Ti si jedini èovek na svetu koji mi je dodao tri maramice odjednom! Svi mi daju samo po jednu... Cicije! Volim te!

U drugom èinu, Annie, koja je pobegla iz siroti¹ta u kolicima za prljavo rublje, prona¹la je na ulici psa skitnicu. Kada je pas liznuo po licu, princeza Zoe poèe da rida, tako da se nekoliko gledalaca okrenu sa èuðenjem.

U pauzi joj je dugo dr¾ao ogledalce dok je popravljala rastopljenu ¹minku.

Arsen se pitao gde nestaje sav onaj svet posle predstave. Kao da su propali u zemlju! Nije jo¹ znao da niko tako brzo ne i¹èezava sa trotoara kao njujor¹ka publika sa Broadwaya.

Od¹etali su se do "Scale" u zapadnom delu 54. ulice.

Na vratima se ispostavilo da Arsen ne mo¾e unutra, jer nema sako. Tog dana je, naime, po¹ao u d¾emperu, koji mu je poklonila Zoe. Princeza je zahtevala da joj pozovu vlasnika.

- O, mia cara Principessa! - ozarilo se njegovo lice kada je ugledao. - Che fortuna vedervi di nuovo!

Preko d¾empera, Arsenu su navukli neki pre¹irok platneni sako, u kome se oseæao degradirano kao klovn. I¹ao je pognute glave kroz ljubopitljive poglede gostiju "Scale". Dobili su najlep¹i, centralni sto i vlasnik je, ¾eleæi da svi èuju ko mu je veèeras gost, razmetljivo izvikivao narud¾be ¹efu sale:

- Un grande piatto porsciutto con melone, per la Principessa di Coziglia!

Zoe je èavrljala na desetak jezika sa poznanicima koji su prilazili njihovom stolu da je pozdrave. Za to vreme, Arsenu se èinilo da svi zure u kaput koji mu landara oko tela kao ludaèka ko¹ulja. Ipak, jeo je pr¹ut sa dinjom, trudeæi se da ¾vaèe ¹to sporije, ali glad je èinila svoje - potpuno je zaboravio na otmenost!

Princeza je jedva dotakla jelo. Pojela je dve masline. Od èega je ¾ivela sve ove dane, osim od salate i dima?

Kada najzad ostado¹e sami, Arsen je upita koliko, u stvari, jezika govori?

- Mnogo! - odgovorila je.

- Kako ti se ne pobrkaju u glavi?

- Ko ka¾e da nisu?

- Na kom jeziku misli¹?

- Zavisi o kome mislim.

- O meni?

- Na kozilijanskom.

- Na kom jeziku sanja¹?

- Sanjam u bojama, a ako mi neko govori u snu, posle ne mogu da se setim na kom je jeziku govorio...

- Na kom jeziku misli¹ na ljubav?

- Na francuskom.

- Na novac?

- Nikada ne mislim na novac.

- Na engleskom?

- Mislim na porodicu. Na psa. Na kamin. ©tatijaznam!

- A o ¾ivotu?

- Kako, o ¾ivotu?

- O ¾ivotu, uop¹te?

- Na grèkom - odgovorila je.

- A na italijanskom?

- Na italijanskom nikom ni¹ta ne verujem!

- Na kom jeziku psuje¹?

- Psujem na svim jezicima! - pohvali se kao dete i izdeklamova dugaèku maðarsku psovku. - BasszamegakŁrvakibaszottŁristenaztakŁrvakibaszott‚desanyadat! Nauèila sam je od maðarskih Cigana u Beèu! Ne znam uop¹te ¹ta znaèi, ali priznaj da stra¹no zvuèi!

U "Scali" im nisu dozvolili da plate. Vlasnik restorana je rekao da je to za njih velika èast ¹to su ih udostojili posete. Arsen oseti ogromno olak¹anje kada mu najzad svuko¹e pozajmljeni sako.

Zahvaljujuæi princezi, New York mu se lagano uvlaèio pod ko¾u.

U naredna tri dana, Zoe je uporno radila na Arsenovom novom izgledu, pazeæi pri tom da mu ne povrede kozilijansku osetljivost. Pod¹i¹ala ga je brijaèem u kadi punoj miri¹ljave pene, oblikujuæi mu¹karca kakvog je oduvek ¾elela da ima. Tako su nestali njegovi zulufi na koje je bio ponosan u Mimozi, a umesto ukruæene kose, koju je zabacivao unazad i koja ga je pravila starijim nego ¹to jeste, prosedo pramenje mu je slobodno padalo na èelo, kao kakvom rimskom legionaru. Kada se brijao pred ogledalom, otkrivao je nekog stranca mnogo otmenijeg od sebe. Sapunjala ga je kao ¹to se kupa dugo èekana mu¹ka beba. Èesto se pitao èemu sve to vodi.

- Ba¹ me briga èemu! Imaæu èega da se seæam dok budem stario u Mimozi!

Svraæali su u duæane Greenwich Villagea. Zoe je za njega odabrala d¾ins marke "saesson", koji mu je prianjao za noge, i sako od crnog velura. U nekom magacinu gde su se prodavali vi¹kovi amerièke armije, kupili su za dvadeset i pet dolara kratki mornarski kaput - dolamicu, ali su zato preterali sa cenom cipela. Princeza je insistirala da kupi jedne elegantne "Balijeve" poluduboke cipele koje su podseæale na obuæu srednjovekovnih trubadura po svojoj, gotovo dekadentnoj liniji.

Platili su za njih sto dvadeset dollara. Mada Arsen nije bio kico¹, sve je du¾e zadr¾avao pogled na tom paru cipela sjajne i elastiène crne ko¾e, dok je dr¾ao noge podignute na sto, mièuæi prstima. Posle trapavih kozilijanskih cipela sa ðonovima od te¹ke sirove gume, ovo je bio praznik za stopala! D¾ins je na njegovim mi¹iæavim nogama delovao izazovno, dok mu je crni pli¹ pridavao pomalo izlizanu otmenost pora¾enih; marinska dolama nagove¹tavala je avanturistièki duh pomorca nasukanog na kopnu, a skupocene svilene ko¹ulje kupljene kod "Teda Lapidusa" stvarale onu, princezi tako dragu zabunu u kostimu, kada onaj ko procenjuje po odeæi ne mo¾e da vas uhvati ni za glavu ni za rep.

I tako ¾ena stvori mu¹karca po svojoj meri i oblièju svojemu!

Princeza je i¹la tako daleko u njegovom preobra¾avanju da je za novog Arsena izabrala èak i miris; diskretno resku kolonjsku vodu Paco Rabanna, koja se izvanredno me¹ala sa mirisom njegovog znoja.

Po¹to mu je na taj naèin oblikovala do u tanèine spoljni izgled, poku¹ala je da uèini ne¹to i sa njegovim unutra¹njim ¾ivotom, ali tu je obièno, veæ pri najmanjem poku¹aju, nailazila na tvrdoglave bedeme æutanja. Arsen je bio star kao Kozilija. Komplikovan kao Levant. Nepredvidiv poput Sredozemnog mora. Hirovit a dovoljno lukav da svoju nepredvidljivost uvek odene u prave razloge. Zadovoljavala se stoga da ga gleda i da ga uzima, kad joj se prohte, u¾ivajuæi u njegovoj zreloj snazi i zaèuðujuæem rafinmanu u ljubavi, koji nije sretala kod svojih anglosaksonskih ljubavnika, pa ni kod Francuza sklonih finesama i perverzijama, ali preèesto nemoænim da je zauzdaju i smo¾de u postelji.

Posle prvog zanosa prepoznavanja i pronala¾enja, princeza Zoe i Arsen su se ispitivali, otkrivajuæi jedno u drugom nepoznate ¹pilje i podvodne struje koje nisu ucrtane na mapama ljubavi.

Malo-pomalo, sastavljao je njen protekli ¾ivot iz rasutih kocaka sa slikama, obræuæi po vi¹e puta one ¹to su se nelogièno uklapale u bajku. Jedanput mu je prièala o svom ocu, Nikolasu Èetvrtom. Nije taj mnogo èeznuo za izgubljenom Kozilijom. Odgojen kao deèak u ¹vajcarskoj, a posle ¹kolovan po engleskim koled¾ima, smatrao je "da zaslu¾uje bolji narod!" Zbog toga mu izgnanstvo i nije tako te¹ko palo. Meðutim, ¹to je vi¹e ulazio u godine, postajao je sve nepoverljiviji prema svojoj okolini. Uvrteo je sebi u glavu da ga truju na razne naèine, èak i vodom iz vodovoda! Brijao se i umivao ""P‚rierom"" èije je fla¹e svojeruèno otvarao. Krio se od svakoga, menjao prebivali¹ta i sam sebi pripremao hranu. ¾iveo je kao puki siromah, i pored ogromnog bogatstva o kome su kru¾ile legende. Okru¾en nekolicinom poslednjih vernih legionara, sada veæ odrpanih staraca koji su se sami izdr¾avali jer im nije plaæao ni centa, odbijao je bilo kakav susret i kontakt sa drugim Kozilijancima, ma kojoj da su strani pripadali. Kæerku i sina viðao je uvek odvojeno, samo jedanput godi¹nje u kakvom hotelu, èije bi im ime i adresu otkrio sat uoèi sastanka. Raspitivao se kako uèe (oboje su bili u ¹vajcarskim licejima) i, slu¹ajuæi rasejano njihove odgovore, nije prestajao da se ¾ali koliko je osiroma¹io i kako ne zna èime æe ubuduæe plaæati njihovu ¹kolarinu.

- Umro mi je na rukama - prièala je Zoe - u holu grand hotela "Savoy" u Londonu. Èinilo mi se da je malo pridremao u fotelji, pa sam èekala da se probudi... - u njenim oèima zacakli¹e se suze. - Ali, iznenada, èudno se zagrcnu u snu. Poku¹ala sam da ga probudim, drmusala ga i ljubila, uzalud: bio je mrtav! Tako sam prvi put videla smrt. Imala sam ¹esnaest godina. "Odnesite ga u njegov apartman!" vikala sam ljudima sa recepcije koji su se okupili oko nas. - "Razmaknite se, potrebno mu je vazduha"! Ali, ¹ef recepcije reèe da gospodin ne stanuje kod njih. Zgrabili su ga kao kakvog pijanca ispod mi¹ki, da njegova smrt ne uznemiri ostale goste, i odvukli u jednu sporednu prostoriju u lobiju, gde se odla¾e prljava posteljina. Spustili su ga na sve¾anj stolnjaka. "Ali, on je kralj" - vikala sam. - "Kako se usuðujete? On je kralj!" Mislili su da sam ¹enula...

Dok je govorila o smrti svoga oca, usne su joj pobledele, a oèi kao da su postale dva puta veæe. Lièila je na prkosnu malu Antigonu, spremnu na sve.

- Ne sumnjamo da je kralj, mlada damo... - kazao joj je ¹ef recepcije. - Ali u hotelu ima jo¹ kraljeva, a oni ne vole da ljudi ovde umiru!

Posle je stigao lekar i utvrdio da se radi o mo¾danom udaru. Tako nikada niko neæe saznati ime banke i ¹ifru pod kojom le¾i njegovo bogatstvo. Njegovi naslednici postali su neki bezimeni, nepoznati ¹vajcarski èinovnici, kazala je princeza Zoe.

Evropski dvorovi su za nju bili zatvoreni; stari kralj je prethodno bio pokidao sve veze.

Njoj je preostalo da se sama snalazi i probija kroz ¾ivot.

- A to nije nimalo lako, veruj mi! - rekla je. - Pogotovo ako te optereæuje to ¹to si, nekom nesreæom, princeza. Princezama se ne opra¹ta dva puta ista haljina na koktelima. Niti izlizane potpetice. Princeza uvek mora ostati princeza! Èak i ako to ne ¾eli. Mo¾e¹ da zamisli¹ kako mi je bilo pedeset èetvrte u Londonu! Najpre, umro mi je otac, a onda, nisam imala pojma kako se sahranjuje jedan kralj!

Èesto bi im se u ljubavi zapleli lanèiæi oko vrata. On je nosio malu medalju svetog Kristifora - ona obièno srebrno dugme sa neke mu¹ke man¾etne. Nije ni pod koju cenu pristajala da skine svoj talisman, pa je obièno on skidao svoj lanac. Nije htela da mu otkrije za¹to se nikada ne odvaja od tog dugmeta. Sada je do¹ao trenutak da to sazna.

Dugme je pripadalo njenom ocu onog dana kada je umro u hotelu "Savoy". Ne zna kako se na¹lo u njenoj ¹aci. Verovatno dok mu je otkopèavala ko¹ulju, poku¹avajuæi da ga povrati u ¾ivot.

- To je jedino ¹to sam nasledila od oca... - kazala mu je kroz sme¹ak bri¹uæi suzu. - Sem zabrane povratka na Koziliju, naravno.

Katkad je zaista uspevala da ga zapanji! Iznenada, usred sreæne bonace, kada je veæ verovao da dobro poznaje svoju njujor¹ku prijateljicu, izronio bi bez upozorenja neki nepoznat greben i on bi ponovo, po ko zna koji put, otkrio beline i neistra¾ene predele njenog ¾ivota.

Èekajuæi je jednog popodneva, rasejano je prelistavao stranice albuma sa fotografijama. Bile su uredno sreðene, a ispod svake je stajao ispisan datum i mesto na kom je snimljena. Primetio je da se neki egzotièni gradovi pojavljuju u vi¹e navrata, razlièitih datuma. Kao da se radi o sasvim obiènoj stvari, otkrila mu je da je tri puta oplovila svet brodom. Radila je na luksuznom brodu "Amerigo Vespucci" kao pablik-relej¹n. Èinilo se da je to lako zanimanje, ali nije bilo tako. Morala je da ispunjava najrazma¾enije zahteve.

- Jedanput me je neki putnik probudio u tri sata ujutro i tra¾io ¹ezdeset i dve ¾ute ru¾e za roðendan svoje ¾ene. Bilo je to usred Indijskog okeana u avgustu. Svi smo skapavali na èetrdeset i pet stepeni Celzijusa. Kako da pronaðem do sutradan ¹ezdeset i dve ¾ute ru¾e nasred okeana?

- Prona¹la si ih?

- Jesam.

- Otkud ru¾e na brodu?

- Zamisli, èuvaju ih zaleðene u brodskom fri¾ideru! Kada se odlede, jedno vreme izgledaju potpuno sve¾e, a onda brzo...

Zanimalo ga je kako se na raznim jezicima ka¾e sleðena ru¾a, i ona mu je prevodila.

Najvi¹e leda prona¹ao je u zvuku engleskih reèi:

Frozen rose

Ponavljao ih je do u beskraj, sve dok sasvim ne izgubi¹e smisao, a od njih ne ostade samo inje na ¾utim laticama.

- Ti si moja sleðena ru¾a...

- Stvar je u tome - rekla je Zoe - ¹to bih u fri¾ideru ko zna koliko dugo izdr¾ala. Ovako...

- Je li ti lepo?

- A tebi?

U meðuvremenu, Arsen je strpljivo pratio na ruèkove i veèere. Slu¾io joj kao dobrovoljni pa¾. Vraæali su se obièno pred jutro i doruèkovali u postelji prepr¾eni hleb sa buterom i oran¾-d¾usom. Princeza je iz obli¾nje poslastièarnice naruèivala telefonom francuske croissante. Arsen je bio ljubomoran na momka koji ih je donosio, jer je mogao da je vidi u ovla¹ ogrnutom penjoaru. Jeo je prvi put u ¾ivotu blinje sa baluga-kavijarom u "Russian Tea Roomu" posle koncerta sovjetskog pijaniste Lazara Bermana u Carnegie Hallu, koji je èuvalo neuobièajeno mnogo policajaca sa pi¹toljima i toki-vokijima. Pla¹ili su se da neko ne baci bombu. Ma koliko da se trudio, Arsen nikako nije mogao da sasvim zaroni u potresni ispovedni ton poslednje Beethovenove sonate Opus lll u C-molu, jer ga je neprekidno motrio crni policajac sa rukom na dr¹ci revolvera.

Upoznao je i uspe¹no presaðenu francusku otmenost restorana ""La Goulue"" na uglu Avenije Madison i Sedamdesete ulice. Zoe mu je bila pouzdan vodiè kroz spori ruèak od artièoka, ¹pargli, salate od jastoga, riba i razlièitih sosova, ¹to su slu¾eni sa pobo¾no¹æu ministranata u katedrali. Otkrila mu je i ""Russian Bear"" na istoènoj strani grada, gde su, poput izgubljenih du¹a, bludili stari ruski emigranti, oslovljavajuæi se sa "knjaginjo!" i "moj generale." Cvile ¹kripave violine, gubi se u staraèkoj seniliji setna melodija "Rjabinu¹ke". Pra¹njave zavese i navlake na foteljama izjedene moljcima, propao sjaj ko¾nog kanabea, uvela lica - kand¾e na pegavim rukama starih dama, i¹aranim venama. Gledao je ove pre¾ivele brodolomnike jedne epohe kako plutaju kao seni na trulom splavu "Russian Beara". Doèekali su sa njima ponoæ. Otvori¹e se nove boce i za¹umi penu¹avo vino. Video je kako odbacuju ¹take i crne ebonosove ¹tapove sa srebrnim pseæim glavama; lude starice igrale su kostoboljnim pokretima mazurku, a starci kazaèok. Arsen je u "Russian Bearu" prvi put u ¾ivotu razbio kristalnu èa¹u. Princeza ga je nauèila kako se to radi otmeno i bez preterane buke.

Vrtelo mu se veæ od èuvenih imena i lica na koja ga je princeza upozoravala. Bio je to uglavnom blazirani kosmopolitski narod, sastavljen od talenata i obo¾avalaca, producenata, novinara, urednika i moænih kritièara, a bilo je meðu njima i bogatih mecena koji su ubijali dosadu financirajuæi komade po Off Broadwayu; antikvara, glumica u modi, manekena, modnih kreatora i sumnjivog plemstva, uglavnom propalog...

Veæ posle nedelju dana u New Yorku sretao je ista lica, koja kao da su se po gradu kretala na osnovu nekih samo njima poznatih pravila otmenosti. Posle kupovanja sitnica po Manison aveniji, bilo je obavezno svratiti na omlete ili lagani lanè u jedan od slatkih evropskih restorana koje su, uglavnom, vodili pederi. Nakon obilaska